Dodon je tu inicijativu obrazložio time što Moldaviji nije u interesu da bude deo nekog vojnog bloka, uz ocenu da taj stav deli i većina građana zemlje. Međutim, kako tvrdi, uprkos tome što NATO to veoma dobro zna, kancelariju koristi kako bi promenio mišljenje javnosti.
Dodon je takođe istakao da neće dozvoliti da građani Moldavije i sama Moldavija budu iskorišćeni kao topovsko meso u geopolitičkim sukobima između Zapada i Rusije. Upravo je zato Moldavija, kao neutralna država, prijatelj svima — i Istoku i Zapadu.
Međutim, situacija u Moldaviji daleko je kompleksnija nego što se to čini na prvi pogled. Uprkos tome što je Dodon, kao proruski kandidat, pobedio na predsedničkim izborima krajem 2016. godine, tamošnja vlada je i dalje proevropski orijentisana. Ta kontradiktornost se manifestuje u mnogobrojnim odlukama i izjavama zvaničnika te zemlje.
Naime, prvi odlazak Dodona u inostranstvo nakon pobede na izborima bio je baš u Rusiju, sa ciljem da pokaže i narodu i svojim komšijama svoje čvrsto opredeljenje da će Moldaviju, koja se nekoliko godina ranije opredelila za evropsku budućnost i dobila bezvizni režim za EU kao potvrdu svojih ambicija, vratiti u orbitu Rusije.
Taj korak Dodona je samo još više uneo nemir u unutarpolitičku situaciju u zemlji, tačnije u odnose između predsednika i Vlade. Naime, Vlada Moldavije je nastojanja predsednika da približi zemlju Rusiji pokušavala na sve načine da sabotira, što je u velikoj meri i uspevala, imajući u vidu ograničena ovlašćenja predsednika.
Takva situacija je kulminirala kada je Vlada ruskom vicepremijeru Dmitriju Rogozinu zabranila ulazak u zemlju, proglasivši ga personom non grata, što je bio više nego jasan pokušaj da se uruše odnose između Kišinjeva i Moskve.
Međutim, prema mišljenju moldavskog politikologa Borisa Šapovalova, ta situacija bi mogla drastično da se promeni u korist Dodona ukoliko na predstojećim parlamentarnim izborima krajem godine socijalisti pobede i formiraju vladu. U tom slučaju, kako objašnjava, Moldavija će sigurno zatvoriti kancelariju NATO-a, ali ukoliko ne dođe do pobede Dodona i njegovih istomišljenika, kancelarija će i dalje funkcionisati.
„Ne očekujem neku preteranu reakciju NATO-a. Valjda nas neće bombardovati zbog ove situacije. Suvereno je pravo svake države da donosi takve odluke. Moldavija je neutralna zemlja i ne postoji sporazum koji nas obavezuje da budemo prijatelji ili neprijatelji Alijanse“, tvrdi on.
Šapovalov smatra i da se kancelarija NATO-a u Kišinjevu bavi obaveštajnom delatnošću na teritoriji Moldavije i koordinira proces modernizacije vojske po NATO standardima, što predstavlja direktno mešanje u unutrašnje poslove suverene zemlje.
Iako ta kancelarija na papiru sprovodi i drugačije humanitarne programe, ukazuje on, njen najvažniji zadatak je jasan – uvlačenje još jedne zemlje u NATO, razmeštanje još jedne baze i nastavak konfrontacije sa Rusijom.
Međutim, dodaje, za integraciju u NATO zalaže se samo deo moldavske političke elite, koji ne odražava interese celog moldavskog naroda — moldavsko društvo podržava put evropskog razvoja, ali to ne znači da ono podržava i integraciju u NATO.
Sa druge strane, zamenik predsednika odbora za odbranu Državne dume Rusije Jurij Švitkin nije toliko optimističan i veruje da će NATO kritički reagovati na Dodonovu izjavu.
Prema njegovim rečima, predsednik Moldavije ima veoma ograničena ovlašćenja, ali građani cene njegov konstruktivan stav prema Rusiji i prema pitanju stabilnosti regiona. „Iako Dodon ima ograničena ovlašćenja, treba ipak imati u vidu da je njega izabrao narod. Tako da stav o kancelariji NATO-a nije stav Igora Dodona, nego stav većine naroda. Smatram da Alijansa preduzima određene korake koji vode ka destabilizaciji situacije u Moldaviji, a da ne govorim o agresivnim namerama NATO-a prema Rusiji“, zaključuje Švitkin.