Autori govore o potrebi širenja prisustva američkih Oružanih snaga radi „zaštite interesa u regionu“. Konkretno, Pentagon namerava da narednih godina poveća broj vojnika koji su obučeni u arktičkim uslovima.
Ranije je NATO priznao da zemlje-članice Alijanse zaostaju za Rusijom na Arktiku. Međutim, eksperti sumnjaju da će SAD moći da se takmiče sa Rusijom u ovoj oblasti.
„Nastavak napetosti u odnosima sa Rusijom posle prisajedinjenja Krima, marta 2014. godine, i značajan rast ruskog vojnog potencijala i operacija na Arktiku poslednjih godina zabrinjavaju posmatrače da će region ponovo postati platforma za vojnu napetost i konkurenciju, a izaziva i brigu da li SAD imaju dovoljno vojnih resursa da zaštite svoje interese u regionu“, navodi se u izveštaju.
U dokumentu se dodaje da Arktik, zbog ubrzanog otapanja leda u regionu, postaje sve značajniji za Pentagon, jer to „otvara velike mogućnosti za američku flotu“. Sada na Arktiku SAD uglavnom koriste podmornice zbog gustog ledenog pokrivača, a zbog otapanja bi bilo omogućeno i korišćenje površinskih brodova, uključujući i onih za prebacivanje vojske.
„Arktički region ponovo privlači pažnju američkih Oružanih snaga (i američkih specijalnih službi). Ovo je posebno važno za mornaricu i obalsku stražu, za koje smanjenje arktičkog ledenog pokrivača otvara potencijalna nova područja za rad površinskih brodova. Ratno vazduhoplovstvo, kopnena vojska i morska pešadija SAD takođe počinju da posvećuju više pažnje operacijama na Arktiku“, navode američki analitičari.
Autori dokumenta ukazuju i da je taj region ranije bio „arena vojnog rivalstva“ između Sovjetskog saveza i SAD, gde su države razmeštale nuklearne podmornice i avijaciju, ali da je raspadom SSSR-a Arktik za Pentagon izgubio nekadašnji značaj. Međutim, posle „povratka Rusije“ u region, Vašington je rešio da tamo ojača svoje pozicije.
Kanada i zemlje Severne Evrope već povećavaju svoje vojno prisustvo u regionu ili će ga povećati, dodaje se u izveštaju. U vezi sa tim, naglašeno je da je širenje prisustva američkih Oružanih snaga na Arktiku važan pravac za Pentagon.
Međutim, ruski eksperti smatraju da su SAD već zakasnile sa jačanjem svog prisustva na Arktiku, a „za Rusijom kaskaju desetak godina“. Prema njihovim rečima, Pentagon će stvoriti specijalne snage, ulagaće veliki novac u svoju ledolomačku flotu i vojne jedinice, ali teško da će moći da stigne Rusiju koja „apsolutno dominira“ tim regionom.
Direktor Instituta za savremeni državni razvoj Dmitrij Solonikov smatra da je taj region već središte ozbiljne konfrotacije, a da će ti procesi samo rasti.
„SAD su već objavile da su ozbiljno zainteresovane za Severni morski put. Oni govore da on ne treba isključivo da pripada Rusiji, a da koridor treba da bude otvoren za čitavu međunarodnu zajednicu. Ako čitamo između redova, to znači da treba da bude pod kontrolom SAD. To je nastavak stare teme: navodno, Rusija ne vlada zakonito rudnim bogatstvima na svojoj teritoriji i bilo bi dobro da ih preda pod kontrolu međunarodne zajednice, a arktička teritorija treba da bude otvorena i slobodna za sve zemlje. Ovakve izjave stalno slušamo, a njih prate i strateški ciljevi, potkrepljeni određenim vojnim mogućnostima. U ovoj situaciji to su vojne mogućnosti NATO-a, s jedne strane, i Rusije, s druge. Postoji i Kina, koja takođe pokazuje interesovanje za arktički region i pokušava da bude deo toga. To jest, tenzije o Arktiku rastu svakog dana pred našim očima. U tom smislu, rusko prisustvo na Arktiku, uključujući i vojno, u potpunosti je opravdano. Rusija mora da brani svoje interese“, rekao je Solonikov za Sputnjik.
Rusija je poslednjih godina preduzela niz mera za zaštitu sopstvenih interesa u arktičkom regionu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je još 2014. godine naložio Ministarstvu odbrane da stvori na Arktiku jedinstveni sistem baziranja površinskih brodova i podmornica nove generacije, ojača granice i formira novo državno telo koje će sprovoditi politiku RF u tom strateški važnom regionu. Iste godine formirana je Objedinjena strateška komanda „Sever“ sa štabom u Severomorsku, koja se bavi zaštitom ekonomskih interesa Rusije na Arktiku.
Glavni zadaci Moskve bili su obnova vojnih aerodroma, izgrađenih u sovjetsko doba, jačanje snaga protivvazdušne odbrane i povećanje broja brodova u regionu.
Danas, Severna flota ima 41 podmornicu i 38 površinskih brodova, uključujući i tešku krstaricu — „Admiral Kuznjecov“. Flota se sastoji od osam podmornica sa balističkim raketama. Osim toga, planirano je da ove godine bude formirana i nova divizija PVO.
Rusija tamo sprovodi vojne vežbe, jača vojno prisustvo, a takođe počinje i ozbiljan razvoj Severnog morskog puta kao važne logističke arterije u tom regionu.
Eksperti naglašavaju da je Arktik interesantan, pre svega zbog svojih prirodnih resursa i mogućnosti transporta robe preko Severnog morskog puta. Prema raznim procenama, u regionu je koncentrisano oko 25 odsto svetskih rezervi ugljovodonika.
Analitičari navode da arktički epikontinentalni pojas ima ogromne rezerve prirodnih resursa, a da su prirodna bogatstva, posebno ugljovodonika, danas najvažniji faktor rata, koje SAD raspiruju širom sveta. Zbog toga je, kako ističu, kontrola nad tim prirodnim resursima ključna.
