Sve dok zapadne zemlje nisu počele da pokazuju pojačani interes za teritorije Arktika, sovjetski, a zatim i ruski generali, smatrali su da ih sa severa štiti priroda, hladnoća i debele sante leda, pa su Rusi još početkom devedesetih povukli svoju vojsku iz tog regiona.
Međutim, svestan geopolitičkog i geostrateškog značaja Arktika, Vladimir Putin je svojevremeno naredio ruski povratak na Severni pol. U poslednjih desetak godina Rusija je u tom regionu intenzivirala izgradnju vojne infrastrukture, a država je u te svrhe „debelo“ odrešila kesu.
Rusi su na Arktiku u poslednjih pet godina izgradili 425 vojnih objekata, ukupne površine 700 hiljada kvadratnih metara. Aktivno se obnavljaju sovjetske vojne baze i grade nove, grade se i rekonstruišu aerodromi i luke, podižu se nova postrojenja i vojni gradovi, razvija se transportna infrastruktura, razmešta se novo arktičko oružje i tehnika.
Za ratovanje na vrlo niskim temperaturama potrebna je tehnika koja se ne zamrzava, pa je Rusija proizvela specijalno oružje i tehniku za ekstremne uslove, kao i uniforme za temperature od minus 60 stepeni Celzijusa.
Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ima vojne baze na Arktiku. „Arktički trolist“ je najsevernija ruska baza protivvazdušne odbrane, a nazivaju je „Putinovim čudom“.
Takođe, Rusija je i jedina zemlja u svetu koja ima nuklearnu ledolomačku flotu. Moskva ima oko 40 ledolomaca, od čega šest na nuklearni pogon, dok zapadni mediji pišu da Amerikanci imaju tek dva ledolomca, a da samo jedan od njih mogu da koriste na Arktiku.
Analizirajući potencijal novog i najvećeg ruskog nuklearnog ledolomca projekta 10510 „Lider“ eksperti kažu da u vodama Arktika on može da ima značajnu ulogu u odvraćanju SAD i sprečavanju prisustva snaga NATO-a na severu.
S druge strane, analitičari objašnjavaju da Rusija povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku iz tri razloga. Prvo, zemlja dobija mogućnost da kontroliše Severni morski put, kao važnu transportnu arteriju. Drugo, Rusija na taj način štiti svoja bogatstva u vodama Severnog ledenog okeana — naftu i gas, kao i druga prirodna bogatstva. I treći glavni zadatak je zaštita ruskih severnih granica — od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji.
„Posle raspada Sovjetskog Saveza, Arktik je dugo bio zapostavljen, ali je pre nekoliko godina Rusija ponovo započela proces povratka u taj region. Mi time štitimo Severni morski put, koji postaje sve važnija transportna maršruta. Osim toga, s obzirom na ogromne resurse i prirodna bogatstva, taj region će biti predmet spora arktičkih država, i mi na to treba da budemo spremni, jer je uglavnom reč o zemljama NATO-a. S njima ćemo imati posla u slučaju hipotetičke ’bitke za Arktik‘. Smatram da je bolje sada pokazati mišiće, demonstrirati silu, nego je potom primenjivati. Tuđa zemlja nam nije potrebna, ali svoju nećemo dati. Zbog toga se očekuje instaliranje ruskog protivraketnog sistema kratkog dometa ’Tor M2DT‘. Razmešteno je i hiljadu vojnika, o čemu je govorio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. To nije mnogo, ali oni su raspoređeni na strateški važne tačke, na autonomne baze tipa ’Arktičkog trolista‘. Uzgred, ne treba zaboraviti da su podmornice potencijalnog neprijatelja najaktivnije u arktičkom regionu, a vreme letenja raketa do ruskih strateških baza odatle je najkraće“, kaže za Sputnjik Ivan Konovalov iz Centra za stratešku konjunkturu.
Podsetimo, ruski ministar odbrane general Sergej Šojgu je sredinom ove nedelje saopštio da će razvoj vojne infrastrukture na Arktiku i na zapadnim granicama Rusije postati prioritet za Oružane snage Rusije u bliskoj budućnosti.
Eksperti, s druge strane, objašnjavaju da je razvoj vojne infrastrukture na zapadnim granicama Rusije takođe logičan sled događaja, s obzirom na to da vojno-politička situacija u tom regionu ostaje napeta i ima tendenciju da se zaoštri.
„To što je Šojgu rekao je povezano sa širenjem NATO infrastrukture na granicama sa Rusijom i kršenjem sporazuma između Rusije i Alijanse iz 1997. godine. Zapadni pravac je do 2017. bio gotovo nezaštićen, ali se sada sve izmenilo. Mnogo toga je već urađeno — stvaraju se nove divizije i sl. Pogledajte kako je sada dobro zaštićen Krim, gde su prebačeni sistemi PVO S-400 ’Trijumf‘. Krim je postao utvrđenje, tamo je razmeštena i mešovita avijaciona divizija, u čiji sastav ulaze lovci, bombarderi i helikopteri, a koja može da reši širok spektar zadataka. Iduće godine nastaviće se jačanje kopnenih i vazduhoplovnih jedinica, a za to je potrebna razvijena infrastruktura, o čemu je i govorio ruski ministar odbrane“, rekao je Konovalov.
Šojgu je nedavno na završnom godišnjem kolegijumu čelnika Ministarstva odbrane, kojem je prisustvovao i predsednik Rusije Vladimir Putin, upozorio da se broj NATO vojnika duž zapadne ruske granice učetvorostručio od 2012. godine.
Kako je rekao, četiri bataljona taktičkih grupa postavljena su u baltički region i Poljsku, a oklopna brigada američke vojske raspoređena je u Poljskoj i Rumuniji. Broj vojnika Alijanse porastao je sa 10.000 na 40.000.
Ministar odbrane je ranije rekao da se Rusija bavi neutralizacijom izazova i pretnji u blizini zapadnih granica zemlje usavršavanjem borbenog sastava Zapadnog vojnog okruga.
On je naveo da je ove godine organizovano 20 događaja usmerenih na povećanje borbenog potencijala tog okruga. Osim toga, vojska Zapadnog vojnog okruga će do kraja godine dobiti više od 1.800 jedinica nove i modernizovane tehnike.
On je naglasio da je velika pažnja posvećena obezbeđivanju savremenog naoružanja, vojne i specijalne tehnike za vojsku. Isporuka novog oružja i borbene tehnike, kako je rekao, usklađena je sa izgradnjom infrastrukture za njeno skladištenje i servisiranje u delovima Zapadnog vojnog okruga.
