Na Arktiku se topi led. Prema rezultatima poslednjih istraživanja, površina ledenog pokrivača u severnom delu Polarnog kruga smanjila se tokom poslednjih godina za više od milion kvadratnih kilometara. To je tri puta više od teritorije Nemačke.
Borba protiv globalnog otopljavanja postaje ključno pitanje. Na dnevnom redu Donalda Trampa, ipak, klimatske promene su daleko od prioriteta. Američki predsednik čak preti da će odustati od ispunjavanja uslova Pariskog sporazuma o zaštiti klime.
Članice Arktičkog saveta (u njegovom sastavu je osam država polarnog regiona) založile su se za intenzivnije mere zaštite klime, među njima i Sjedinjene Američke Države.
Kako sledi iz zaključnog dokumenta konferencije u Ferbenksu u američkoj državi Aljaska, Arktički savet je sa zabrinutošću konstatovao da srednje temperature u severnom delu Polarnog kruga rastu dva puta brže nego u drugim regionima sveta.
Američki državni sekretar Reks Tilerson je, ipak, odmah izrazio sumnju u važnost ovog problema.
„U ovom trenutku, Sjedinjenim Američkim Državama predstoji usvajanje važnih odluka o nizu pitanja, među kojima je i pristup koji će Trampova administracija izabrati u rešavanju problema klimatskih promena. Mi smo zahvalni što je svako od vas izneo svoj stav o tom pitanju. Nama je, ipak, potrebno vreme da analiziramo vaša strahovanja. Ne nameravamo da delujemo nesmotreno i pokušaćemo da nađemo ispravno rešenje za Sjedinjene Države“, rekao je Reks Tilerson.
U Arktičkom savetu su Kanada, SAD, Rusija i Grenland kao autonomni deo Danske. U njemu su i Finska, Španija i Švedska.
Arktik bi već 2030. godine mogao tokom letnjih meseci da ostane bez ledenog pokrivača usled klimatskih promena. To daje nove mogućnosti za dobijanje resursa. Pretpostavlja se da se na Arktiku nalaze zalihe nafte, gasa, nikla i retkih metala poput zlata i srebra. Borba za dobijanje resursa je, dakle, već počela.
