Ministarstvo odbrane Rusije usredsredilo se na obnavljanje mornaričke grupe i mreže vojnih aerodroma, kao i na jačanje protivvazdušne odbrane.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u aprilu 2014. godine naložio Ministarstvu odbrane da na Arktiku obrazuje jedinstven sistem brodova i podmornica nove generacije, da ojača granicu i da uspostavi novi državni organ za realizaciju politike Rusije u tom strateški važnom regionu.
Pored mornaričke grupe u novu strukturu su uključene i jedinice morske avijacije, kopnenih snaga, vazdušno-kosmičkih snaga i protivvazdušne odbrane. Arktičkom grupacijom i Severnom flotom od aprila 2016. godine komanduje viceadmiral Nikolaj Jemenov.
Doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov objašnjava da je „Sever“ specifičan po tome što defakto ostvaruje državnu politiku osvajanja Zapolarja. Cilj arktičke grupacije jeste pouzdana zaštita prirodnih bogatstava tog regiona i zaštita Severnog morskog puta.
Vojno prisustvo
Do kraja 2018. godine u blizini Murmanska treba da bude završena izgradnja radarske stanice „Voronjež“, koja će zameniti sovjetsku stanicu „Dnjepar“. Nova stanica će biti severna barikada nacionalnog sistema za upozoravanje o raketnim napadima.
Jedan od izazova za „Sever“ jeste jačanje borbene avijacije zemalja-članica NATO-a u tom regionu. Do 2024. godine norveška avijacija će potpuno završiti obnavljanje naoružanja lovcima pete generacije F-35. Oslo će dobiti ukupno 52 aviona koji će svojim ofanzivnim mogućnostima prevazilaziti F-16.
Kanada je sposobna da na Arktiku razmesti više od 70 lovaca F-18 i planira da popuni eskadrilu bespilotnim letelicama. SAD nameravaju da posle 2020. godine obnove avio-park 11. Vazdušne armije, smeštene na Aljasci. Svi F-16 avioni na bazi „Ejelson“ biće zamenjeni avionima F-35.
Rusija planira da do 2020. godine obnovi 13 vojnih aerodroma koji su korišćeni u sovjetskom periodu. Uskoro treba da budu završene rekonstrukcija i modernizacija 10 objekata. Svi aerodromi se nalaze iza polarnog kruga.
Na aerodromima će se nalaziti bombarderi Su-24, lovci-bombarderi Su-34, jurišni avioni Su-25, lovci-presretači Mig-31 i razni tipovi helikoptera. U eskadrili će biti i strateški bombarderi Tu-22, Tu-95 i Tu-160.
Za zaštitu neba iznad Arktika zadužena je nova PVO divizija, koja će naredne godine biti razmeštena na arhipelagu Nova zemlja, u naseljima Tiksi i Dikson.
Ministarstvo odbrane Rusije očekuje da će do 2019. godine biti završeno formiranje PVO štita od Nove zemlje do Čukotke.
Aktivno osvajanje Zapolarja počelo je čišćenjem otpada koji se nakupio još u sovjetsko vreme. Osnovni deo otpada na Arktiku čine burad od po 200 litara u kojima su bile naftne prerađevine. Za tri godine sa Arktika je izneto više od 10.000 tona metalnog otpada.
Tokom ove godine planirano je da se iz bivših sovjetskih baza iznese i reciklira više od 600 tona metalnog otpada. U ovom trenutku otpad se uklanja na ostrvima Kildin i Kotelni, gde bi uskoro trebalo da bude raspoređena 99. Taktička brigada Severne flote.
Titani flote
„Sever“ raspolaže najbrojnijom i najmoćnijom grupacijom brodova. Severna flota ima 41 podmornicu i 38 brodova, među kojima je i teška krstarica, nosač aviona „Admiral Kuznjecov“. U sastavu Severne flote je i osam podmornica sa balističkim raketama.
Severna flota ima i najveću podmornicu na svetu, krstaricu „Dmitrij Donskoj“ iz projekta 941 „Ajkula“. Dužina plovila je 172 metra, širina 23,3 metra, gaz oko 11 metara, a zapremina 49.800 tona.
„Dmitrij Donskoj“ je projektovan i izgrađen 1980. godine i naoružan je sa 20 balističkih raketa R-39, ali od 2002. godine podmornica učestvuje u ispitivanjima balističkih raketa „bulava“. Podmornica bi trebalo da ostane u sastavu Severne flote najmanje do 2020. godine.
Osamdesetih godina konstruktorski biro „Rubin“ počeo je da izrađuje atomske podmornice u okviru projekta 955 „Borej“, koje treba da zamene „ajkule“. Prva krstarica „Jurij Dolgoruki“ u sastav Severne flote je ušla 2013. godine.
Druga nuklearna podmornica je „Knez Vladimir“, koji je porinut 17. novembra ove godine. Do 2020. godine Severnu flotu treba da popune i krstarice „Knez Oleg“ i „Knez Požarski“.
„Boreji“ se odlikuju nečujnošću i velikim manevarskim sposobnostima. Naoružani su sa 16 balističkih raketa „bulava“, kao i torpedima i krstarećim raketama „kalibar“ i „oniks“.
U decembru Severnoj floti treba da bude predat i veliki desantni brod „Ivan Gren“, deo projekta 11711. Brod je predviđen za prevoženje i iskrcavanje pojačanog bataljona mornaričke pešadije. On može da preveze do 200 vojnika, 36 oklopnih vozila ili 13 tenkova.
Do kraja ove godine planirano je da Severnoj floti bude predata i raketna fregata „Admiral flote Sovjetskog Saveza Gorškov“, dugačak 135 metara i širok 16 metara. Posadu tog broda čini od 180 do 210 ljudi.
Ključni zadatak „Severa“ jeste zaštita prirodnih resursa Zapolarja. Prema raznim procenama, u ovom regionu je skoncentrisano oko 20 odsto svetskih zaliha ugljovodonika.