Carsko imanje u Livadiji udaljeno je oko tri-četiri kilometra od grada Jalte. Više od pola veka tu se nalazila rezidencija ruskih careva: Aleksandra Drugog, Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog.
Tu, u Hramu Vozdviženja Časnog Krsta, u blizini dvorca, na vernost ruskom prestolu zakleo se car Nikolaj Drugi, a tu je i njegova buduća supruga, princeza od Hesen-Darmštata, primila pravoslavlje i ponela ime Aleksandra Fjodorovna.
U Livadijskom dvorcu je održana i čuvena Krimska konferencija, na kojoj su lideri antihitlerovske koalicije — Staljin, Ruzvelt i Čerčil, 1945. godine zapečatili sudbinu posleratne Evrope. Tu je tokom održavanja konferencije odsela najbrojnija američka delegacija.
Tu se, 1867. godine, iskrcala i prva grupa američkih turista, među kojima je bio i pisac Mark Tven, koji je tu posetu opisao u svom delu „Naivčine u inostranstvu“. Njih je lično dočekao imperator Aleksandar Drugi, u čijem su društvu i obišli imanje.
Zbog posete Krimu danas bi se Tven suočio sa oštrim osudama i našao na kojekakvim „crnim listama“ i sankcionim spiskovima, ali tada je smeo da ruskom caru u ime turista preda pismo zahvalnosti u kom je, između ostalog, navedeno da „Amerika mnogo duguje Rusiji i da je dužnik Rusije u mnogim pogledima…“.
I danas ovaj dvorac privlači ogroman broj turista. Dragulj Krima smešten je u prelepo uređenom parku, sa čempresima, borovima, alejama cveća i fontanama i neverovatnim pogledom na Crno more.
Imanje u Livadiji kupio je 1861. Aleksandar Drugi i sagradio tu Veliki dvorac za svoju suprugu Mariju Aleksandrovnu i Mali dvorac za naslednika.
„Porodica Aleksandra Drugog je skoro svake godine posećivala Livadiju. Dolasci carske porodice su bili važni za razvoj čitave južne obale Krima: poboljšana je infrastruktura, gradile su se ulice i kuće, otvarani su restorani i prodavnice, razvijala se industrija zabave. Gosti su svečano dočekivani, uz počasnu stražu, orkestre i pesmu horova“, priča kustos muzeja.
Srpski knez u ruskom dvorcu
Tu je, 1871, u posetu ruskom caru Aleksandru Drugom dolazio i knez Milan Obrenović.
Srpski knez je u Livadiji lepo dočekan, a njemu u čast je priređen i bal, koji je trebalo da otvori plesom sa carevom kćeri, ali ispostavilo se da knez ne zna da pleše, pa je po povratku u Srbiju počeo da uzima časove plesa.
Govorilo se da namesnici, posebno Jovan Ristić, pripremaju teren za ženidbu tada još maloletnog, sedamnaestogodišnjeg kneza nekom od ruskih princeza. Pogledi su pali na Veru, ćerku ruskog velikog kneza Konstantina, ali se ubrzo pokazalo da se knez Milan ne može oroditi sa carskom porodicom Romanovih, jer ruskoj kneginji nije bilo dozvoljeno da se uda za „vazalnog kneza“.
Pored toga, veliki knez Konstantin nije dao svoju ćerku jer „nijedan srpski vladar nije završio svoju vladavinu prirodnim putem“.
Međutim, dvorca koji je posetio srpski knez više nema.
Mali dvorac u Livadiji je bio omiljeno mesto „cara-mirotvorca“ Aleksandra Trećeg, oca poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog. U njemu je i preminuo, 1894. godine. U godinama Velikog otadžbinskog rata, zdanje je srušeno.
Danas se na tom mestu, u Livadijskom parku, nalazi veliki spomenik posvećen caru Aleksandru Trećem, koji je jesenas otkrio ruski predsednik Vladimir Putin.
„Od livadijskih dvoraca građenih po narudžbini Romanovih sačuvan je samo poslednji, koji je izgrađen 1910. po nalogu cara Nikolaja Drugog. Gradio ga je Nikolaj Krasnov, koji je projektovao više od 60 objekata na celom Krimu i koji je, dobrim delom, zaslužan što Jalta danas ovako izgleda“, priča kustos.
Čovek koji je preobrazio Beograd
Krasnov je čovek koji je preobrazio i Beograd. On je posle Oktobarske revolucije emigrirao iz Rusije, pa je preko Konstantinopolja i Malte stigao u Srbiju, gde je ubrzo dobio epitet dvorskog neimara i graditelja Beograda.
Radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih zdanja, kao što su zdanje Narodne skupštine, Dvorski kompleks Karađorđevića na Dedinju, zdanje Vlade Srbije, zdanje Ministarstva spoljnih poslova, Državni arhiv…
Za 17 godina života u Srbiji izgradio je više od 60 objekata, a za predan i uspešan rad Krasnov je odlikovan u više navrata. Umro je u Beogradu 8. decembra 1939, a sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja.
Danas jedna beogradska ulica nosi ime Nikolaja Krasnova, a beogradske vlasti najavljuju i da će mu podići spomenik.
Na Jalti se slavnim arhitektom svi ponose i gotovo da nema Krimljanina koji ne pominje njegovo ime.
Livadijski dvorac je tokom svoje istorije menjao namenu — posle revolucije tu je bio smešten i sanatorijum u kome su lečeni obeleli od tuberkuloze, a potom je imao i funkciju letnjikovca za visoke državne funkcionere. Tek početkom devedesetih pretvoren je u muzej.
Prvi sprat je posvećen Krimskoj konferenciji, a drugi caru Nikolaju Drugom i njegovoj porodici.
Romanovi su u Livadiju dolazili na odmor u proleće i jesen. Poslednji put je porodica cara Nikolaja Drugog tu odmarala u proleće 1914. Želeli su ponovo da dođu na jesen, ali je počeo Prvi svetski rat, a zatim je zemlju zahvatila i revolucija.
„Imperatorska porodica je iz Peterburga putovala vozom do Sevastopolja, gde je prelazila na jahtu i njome svečano uplovljavala u jaltinsku luku. Dane je provodila šetajući po parku, obilazeći na konjima ili automobilima okolinu, igrajući tenis, kupajući se u moru ili čitajući knjige na terasi dvorca“, priča kustos muzeja.
Velikim kneginjama je Krasnov davao časove crtanja i slikanja, pa se njihovi radovi i danas mogu videti u muzeju. Po zidovima i stolovima stoje uramljene fotografije nasmejane i srećne carske porodice — i sam pogled na njih, kao i pomisao na to kako su svirepo ubijeni — izaziva plimu emocija i ogromnu tugu.
U radnom kabinetu cara pažnju odmah privlači voštana figura Nikolaja Drugog, koji stoji kraj masivnog, radnog stola od mahagonija, a na zidu tepih ručne izrade, na kojem su naslikani imperator, imperatorka Aleksandra Fjodorovna i carević Aleksej.
„Taj tepih je poklon persijskog šaha carskoj porodici povodom 300. godišnjice vladavine dinastije Romanovih“, objašnjava kustos, dodajući da je imperator uvek za radnim stolom sedeo okrenut prozorima, kako bi gledao u more.
Poklonska: Ovde sve sija od ljubavi
U okviru dvorca može se videti i kabinet i dnevna soba imperatorke, u kojoj dominira veliki beli klavir, spavaća soba imperatora, trpezarija, soba za bilijar, soba za učenje velikih kneginja…
Sobu carevića Alekseja, koji je bolovao od hemofilije, nažalost, nismo uspeli da vidimo, jer se spremala izložba, ali smo prošli hodnikom sa lovačkim trofejima i izašli u „italijanski“ deo dvorca — unutrašnje dvorište okruženo arkadama, sa zelenilom, palmama, mermernom fontanom u sredini i mermernim klupama sa strane. Baš u tom malom raju sam nešto ranije i srela lepu krimsku tužiteljku Nataliju Poklonsku.
„Carska porodica je veoma volela ovo mesto. Ovde su zidovi ispunjeni srećom, ovde je nemoguće ne radovati se. Ovde sve sija od ljubavi i zato je ovo mesto blagosloveno“, rekla je, između ostalog, Poklonska.
Nastaviće se…
