Lalić smatra da se Turska ne može približiti Balkanu, što je, kako kaže, njen cilj, ako zaobilazi Srbiju. Dodaje da su odnosi Srbije i Turske prolazili kroz velike ispite.
„Poslednji je bio 2013. godine — čuvena Erdoganova izjava u Prizrenu kad je rekao da je Kosovo Turska i da je Turska Kosovo, posle čega je otkazan trilateralni sastanak. Ankari jesu prioritet BiH, Albanija, Kosovo ali je shvatila da ne može razvijati odnose na Balkanu zaobilazeći Srbiju“, kaže Lalić.
Njegov je utisak da su se predsednici na neki način možda i prećutno dogovorili da ne diraju sporna pitanja, ali to ne znači da ona ne postoje.
„To je očigledno pitanje Kosova, koje se ne pominje u poslednja dva susreta, bar prema onome što je saopšteno. Ne treba se zavaravati kakav je stav Turske prema tom pitanju. Ankara godinama u okviru organizacije za islamsku saradnju vodi kampanju i pokušava da nagovori sve zemlje islamske konferencije da priznaju Kosovo. Dakle, to pitanje ostaje kao veliko opterećenje, ali očigledno su i jedna i druga strana shvatile da treba razgovarati o temama u kojima se može sarađivati, tako da ti odnosi stvarno sad napreduju“.
Perišić kaže da je od leta 2016. i neuspelog vojnog udara očigledna promena spoljne politike Turske i ukazuje da ta promena mora da se realizuje i na Balkanu.
„Zato je Erdogan praktično odustao od one rečenice u Prizrenu i od tada više ne pominje da je Turska Kosovo i da je Kosovo Turska. Ta promena spoljne politike i saradnja sa Rusijom je pozitivna i za Srbiju, i to se oslikava u dobroj saradnji sa Beogradom“, kaže Perišić.
On smatra i da su u Sarajevu zbog toga nervozni jer i dalje očekuju da će se Turska vratiti u, kako kaže, „zapadno jato“.
„Oni se nadaju da će Turska ponovo biti geopolitički stožer Amerike i nosilac pritiska na Rusiju, a samim tim i podrška u svim akcijama Sarajeva prema Republici Srpskoj i prema Srbima u Bosni i Hercegovini. Sada je nepoznanica da li će političko Sarajevo i dalje slušati Vašington ili će polako i ono da menja svoju politiku kao Turska“, ističe Perišić.
Na pitanje koliko je Turskoj stalo do mirne Bosne, Perišić kaže da jeste i da to pokazuje odlazak Vučića u Tursku, ali i odlazak Erdogana u Sarajevo van konteksta konfrontacije.
Lalić dodaje da je za Tursku važna ujedinjena BiH u kojoj bi Sarajevo imalo dominantnu ulogu.
„Nisam siguran da će se Turska odreći te ambicije da to bude jedinstvena Bosna u kojoj bi dominantnu ulogu trebalo da imaju muslimani, i ona to ni ne krije niti je ikada krila“, kaže Lalić i ističe da Ankari u tom kontekstu nije važno da li će u Sarajevu biti Izetbegović ili neko drugi.
Kada je reč o uticaju tursko-srpske saradnje na evrointegracije, Lalić posebno ističe da je Ankara nezadovoljna izveštajem Evropske komisije koji je, kako kaže, „najgori dosad“.
„Dosad se uglavnom govorilo o stagniranju Turske u procesu približavanja, a sada se navodi da ta zemlja krupnim koracima nazaduje. Čak je EU kritikovana zato što ima mekši odnos prema Zapadnom Balkanu, pošto im nije jasno zašto se zemljama na Balkanu pruža ruka, za razliku od Turske“, kaže Lalić i podseća da je Turska članica NATO-a i da ima izuzetan strateški značaj na jugoistočnom krilu Alijanse.
Na pitanje koliko je Turskoj uopšte stalo do ulaska u EU, Lalić kaže da mu se sve više čini da i ne haje mnogo. Bez podrške Francuske i Nemačke nema mesta Turskoj u EU, i Turci su toga svesni.
„Makron je poručio Ankari isto što i Sarkozi. Status ’specijalnog partnerstva‘, što u Berlinu govore decenijama“, kaže Lalić.
Da za Tursku nema mesta u EU smatra i Perišić, ali ističe da nema ništa ni od ulaska balkanskih zemalja u Uniju, što je Francuska jasno poručila.
Kada su u pitanju predstojeći vanredni parlamentarni i predsednički izbori u Turskoj, naši sagovornici su saglasni da će pobediti Erdogan i njegova partija.
„Ko god da pobedi biće sultan, to je jedan potpuno novi sistem“, kaže Lalić i dodaje da je Erdoganov najveći adut to što otkad su raspisani izbori opozicija ne može da se dogovori da li može da ima zajedničkog kandidata.
Perišić dodaje da je Erdoganov glavni protivnik Fetulah Gulen, ali da je njegov pokret zabranjen i potpuno uništen.
