Marks je za života uspeo da okupi oko sebe grupu istomišljenika koji su priznali značaj njegovih teorijskih radova. Nakon smrti postao je simbol levo-radikalnog političkog pokreta, koji je tokom 20. veka zavladao u mnogim zemljama.
Pojedine Marksove ideje postale su deo savremene kulture, a druge su odbačene ili zaboravljene.
Nemački mislilac je društvo posmatrao očima sirotinje, ali je svoju pažnju usredsredio na samo jednu grupu siromašnih građana, a to su fabrički radnici.
Marksistički režimi u 20. veku pretvorili su slabe strane učenja svog ideologa u poroke, obrušivši svoje represije na srednju klasu: mali biznis, sveštenstvo i imućne seljake.
Pokušaj da se obrne socijalna piramida, da se na čelo društva postave najsiromašniji, nije se opravdao. Na početku sovjetske epohe je, na primer, doveo do masovne emigracije kvalifikovanih kadrova i do kadrovske krize u Komunističkoj partiji SSSR-a.
Bez obzira na stotine hiljada žrtava i neuspeh realnog socijalizma, marksističke ideje teško je izbrisati iz savremene kulture. I dalje ih slede milioni ljudi, a mnogi čak i nisu svesni da je na njih uticao Karl Marks.
U čemu je Marks bio u pravu
Pojedine marksističke teze popularne su i danas, a pre svega one koje se tiču humanizma.
Docent Moskovskog državnog univerziteta Boris Mežujev kao jedan od pozitivnih delova Marksovog nasleđa navodi težnju da ekonomija bude čovečnija, odnosno težnju da čovek ne eksploatiše čoveka.
„Druga snažna ideja marksističkog učenja, važna i danas, jeste odbacivanje rasizma i socijalnog darvinizma. Ni jedno ni drugo nisu karakteristični za rusko društvo, što se može nazvati pozitivnim rezultatom suočavanja naše zemlje s marksizmom“, kaže ruski filozof.
Kolektivna odbrana prava, uključujući socijalna, takođe je nasleđe Karla Marksa.
„Bez zajedničkih dejstava u borbi za životnu sredinu ne mogu se rešiti ekološki problemi, a to potiče od Marksa“, smatra sociolog Boris Kagarlicki.
Prema njegovom mišljenju, osnivač komunizma je istinski demokrata. „Marks se zalagao za vlast naroda, a to što se izgradnja komunizma u SSSR-u završila neuspešno, posledica je, pored ostalog, manjka pluralizma mišljenja“, smatra Kagarlicki.
Pojedine pristalice Marksa sve njegove ideje smatraju ispravnim. Profesor Moskovskog državnog univerziteta Sergej Černjahovski tvrdi: „Marks je kao Njutn. I dan-danas je aktuelno sve, i borba klasa, i preraspodela viška vrednosti. I prioritet materijalnih odnosa nad duhovnom nadgradnjom“.
Šta Marks nije uspeo da vidi
Protivnici Marksa naglašavaju da on u svojoj analizi nije mogao da predvidi novu tendenciju ekonomskog razvoja društva — prelazak na postindustrijski stadijum, zbog čega nije jasno video budućnost.
Usredsredivši se na industrijski proletarijat, mislilac je ispustio iz vida najvažnije.
„Jedan od glavnih Marksovih propusta jeste to što je svoja očekivanja vezivao za fabričke radnike. Nije mogao ni da zamisli da se revolucija neće dogoditi tamo gde ih je bilo najviše. Marks je očekivao revoluciju u industrijski razvijenim zemljama, a radnici su pobedili tamo gde se industrija tek stvarala“, objašnjava publicista i političar Nikolaj Starikov.
Prema njegovom mišljenju, Marks je posebno neprecizan bio kada je reč o Severnoj Koreji, u kojoj se komunistički režim koji postoji i danas formirao mnogo pre industrijalizacije.
„To je stvaralo probleme severnokorejskim levičarima na čelu s Kim Il Sungom. Prema učenju Marksa, na Dalekom istoku revolucija je prvo trebalo da se dogodi u Japanu i tek onda da se prenese na manje razvijene zemlje. Ispalo je potpuno drugačije, tako da je bilo neophodno da se ideje severnokorejske nacionalističke ideologije podvedu pod marksizam, pa čak i da se prizna ograničenost marksizma u pojedinim pitanjima“, navodi docent pri Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“ Konstantin Asmolov.
Ne uočavajući neke posebne revolucionarne perspektive u Rusiji, Marks nije osetio da ova zemlja ima komunističku budućnost i zbog toga se prema njoj odnosio negativno. „Ima osnova da se smatra da je on bio neprijateljski raspoložen prema Ruskoj imperiji. Nije reč o nekakvim rasnim predrasudama. Marks je, naprosto, u peterburškoj monarhiji video veliku konzervativnu državu koja ometa socijalne promene. I nije joj želeo ništa dobro“, objašnjava Starikov.
Kako je broj revolucionara u Rusiji rastao, odnos Marksa prema toj zemlji menjao se nabolje. U Sovjetskom Savezu vladao je Marksov kult. Nakon raspada SSSR-a, taj kult je nestao. A potom je uspostavljena ravnoteža. Danas prema marksizmu simpatije gaji oko trećine Rusa, sudeći prema anketama.
