Ne haje za oštre reakcije ukrajinskih zvaničnika i pojedinih zapadnih medija. „Znači, boje se“, primećuje smireno i uz osmeh.
Poklonsku smo dočekali kod manastira Krušedol na Fruškoj gori. Htela je, otkriva, da govori za Sputnjik baš tu, jer je čula da je to srpska Sveta gora. Krhka, a opet jaka, pa i borbena kad se pomene situacija u Donbasu i događaji koji su se završili referendumom građana Krima o pripajanju Rusiji, za Srbiju i svoje domaćine ima samo lepe reči.
„Sve je nekako blisko, domaće. Srbija sa svojim pravoslavnim hramovima, manastirima je jedinstveno mesto“, navodi ruska poslanica koja je zbog svoje lepote ali i britkog jezika popularna ne samo u Rusiji. Mi smo, ističe, bratske zemlje i drukčije ne može biti.
U Krušedolu je radni dan, pa nema mnogo ljudi, ali ima turista, ovoga puta iz Francuske. Posle popodnevne liturgije Poklonska obilazi manastir i razgovara sa monasima. Jedan od njih je prepoznaje. Drago mu je kad god dođu Rusi u manastir a sam je, kaže, pre više od 40 godina u Parizu učio ikonopis od monaha ruskog emigranta.
Da je srpskog porekla Poklonska je saznala davno od prabake Katarine Gavrilove, „babulje Kaće“.
„Umrla je kad sam imala 12 godina, 1992. A živeli su u mesto Slavjanoserbsk u Lugansku. Tu su se doselili iz Srbije. Koliko se sećam iz detinjstva, to je bilo odnekud iz Vojvodine“, priča Natalija Poklonska, objašnjavajući da je zato ovoga puta obišla posle Beograda upravo Vojvodinu — Novi Sad i Frušku goru. „Takva lepota i blagodat. Ovo je specijalno mesto.“
Nije ovoga puta uspela da utvrdi iz kog tačno mesta je poreklom njena porodica, ali dodaje da će se truditi i da će „ako bude Božja volja, to i saznati“.
Prabakin otac poginuo je negde 1916. u Poljskoj kod Bjalistoka, služeći caru Nikolaju Drugom. Prepričava porodičnu šalu da kad god bi došao na odsustvo donosio bi poklone lično od cara, a njenoj prabaki još jednog brata ili sestru.
U Srbiju je, kako dodaje, došla pre svega da vidi zemlju svojih predaka i zato vidi kao izraz nemoći primedbe koje je povodom njene posete stavio našoj zemlji ukrajinski ambasador u Beogradu, koji je podsetio da je protiv nje u Ukrajini na snazi poternica zbog „ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje“.
„Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine po ko zna koji put bespotrebno priča gluposti, kao uzgred i aktuelni rukovodioci koji su 2014. preoteli vlast u Ukrajini. Želela bih da podsetim predstavnika Ukrajine da je veoma mnogo zvaničnika Ukrajine koji su izvršili državni prevrat, na ruskim poternicama zbog ratni zločina, između ostalog i nad ukrajinskim narodom“, naglašava Poklonska uz ocenu da ono što kijevska vlast radi predstavlja „faktički genocid na ukrajinskim narodom“. S gorčinom konstatuje da se uništavaju čitava naselja na jugoistoku Ukrajine, sakate deca, a predsednik Porošenko kaže da će „njegova deca ići u školu, a deca Donbasa sedeti u podrumima kada oni budu bombardovali nesrećni Donbas“.
Pošto su, kaže, te vlasti pokrale grantove, dobijene od gazda koje njima upravljaju kao marionetama, ne preostaje im ništa drugo do da galame i pričaju kako su nezadovoljni što je ona došla u Srbiju. Na pitanje pogađaju li je reči ukrajinskog ambasadora odgovara:
„Mene pogađa samo drskost jer danas je ukrajinska vlast kriminalna. Ona nastavlja da se bavi krivičnim delima. Konkretno, predstavnici ukrajinskih vlasti pretvorili su se u obične lopove. Došlo je dotle da kradu ljude i koriste ih kao taoce za svoje političke ciljeve. Odnosno, državu koja se nekad razvijala pretvaraju u piratsku: kradu brodove, kradu ljude“, kaže Poklonska, prognozirajući da „takve kriminalce čeka samo jedan kraj, a on je nedvosmislen — lopov treba da završi u zatvoru“.
Naša sagovornica, međutim, ne očekuje da će se takvo ponašanje Kijeva brzo završiti i predviđa:
„Oni će još dublje da ogreznu u članove krivičnog kodeksa međunarodnog prava, da to bude za tribunal, a onda će u svakom slučaju morati da odgovaraju — za sve one zločine koje su izvršili protiv ukrajinskog naroda, za to što su rasturili zemlju, za to što uništavaju sve što je rusko u Ukrajini, za to što se bave genocidom u Ukrajini. U svakom slučaju, moraće da plate. U istoriji je bilo mnogo takvih slučajeva“, kaže, a na pitanje da li to znači da očekuje da će za njih biti formiran neki tribunal, odgovara: „Uverena sam u to“.
Podseća i na dramatične trenutke 2014. i sve ono što je prethodilo odluci Krimljana da na referendum kažu „da“ ulasku u Rusiju. Kad se u Ukrajini dogodio državni prevrat, radila je u Kijevu i kao tužilac registrovala sva krivična dela koja su se tamo vršila. Odluku da se vrati na Krim, gde su joj živeli roditelji i ćerka, donela je, ističe, jer „nije htela da služi fašistima“.
„Čak su i parole koje su izvikivali u Ukrajini, u Kijevu bile pogrdne, ili ako bi neko progovorio ruski jednostavno bi ga ubili. I ubijali su. Spaljivali su naše vojnike Berkuta, polivali ih molotovljevim koktelima. Vršili su zločine usred bela dana, na ulici“, priseća se Poklonska. Po povratku na Krim obratila se Sergeju Aksjonovu koji je u tom trenutku bio na čelu Saveta ministara Autonomne republike Krim. „Uoči referenduma trudili smo se da uradimo tako da na Krim ne dođu oni isti kriminalci sa fašističkim obeležjima, svastikama da ne bi ubijali naše ljude. A zadatak Desnog sektora, ukrajinskih nacionalista, bio je upravo taj: da unište Krimljane, da ništa rusko ne ostane na toj zemlji“, obrazlaže naša sagovornica.
A, kako dodaje, Krim je oduvek bio ruski. „Tamo je svaki pedalj zemlje natopljen našim patriotizmom. Šta je sve Krim preživeo, koliko se branio i nemoguće je da se to ne oseti kad ste tamo. Krim je uvek govorio ruski“, kaže. Ističe kao posebno važno da referendum na Krimu nije sprovela Rusija već legitimna vlast Autonomne republike Krim, nije glasala Rusija, već građani Ukrajine i zato, kako primećuje, „oni što danas viču o aneksiji, ne znaju šta pričaju“.
„Kako mogu Krimljani da anektiraju vlastitu domovinu? Nemoguće je okupirati svoju zemlju“, kaže, precizirajući da je referendum sproveden u skladu s Poveljom UN i prema zahtevima ukrajinskog Ustava i ustava Autonomne republike Krim.
Na pitanje da li se plašila za život svog deteta i svojih roditelja kaže da je, naravno, bilo straha ali je trebalo braniti svoju domovinu i misliti u kakvim uslovima će živeti i školovati se deca na Krimu. „Po Ukrajini danas šetaju fašisti. Veterani Velikog otadžbinskog rata ne mogu čak da izađu na ulicu na Dan pobede jer ih biju, vređaju i ponižavaju, a ukrajinski nacionalisti izlaze u svojim sramotnim uniformama u kojima ne bi smeli da se pojave“, kritikuje Poklonska.
Poslanica Dume je zbog svoje uloge i stavova kad je reč o pripajanju Krima Rusiji na crnoj listi EU i SAD, a tu činjenicu ovako komentariše:
„Čast je biti Krimljanka, a to što sam na spiskovima SAD i naših drugih zapadnih partnera govori o tome da sam na pravom putu. Branim nacionalne interese, želim da Rusija doživljava procvat, želim da na Krimu na mom ruskom jeziku govore moja deca, da se ponosim svojom istorijom, velikom pobedom 1945, da se ponosim svojim precima. Želela bih da ista tako bude i u Srbiji jer i ona čuva svoje nacionalne interese“, poručuje Natalija Poklonska.
