Kosovo je Srbija, pravoslavni hramovi koje danas uništavaju su Srbija, srpski jezik koji tamo uništavaju je Srbija, rekla je Poklonska, koja se proslavila kao prva tužiteljka Krima nakon povratka tog poluostrva u okrilje Ruske Federacije.
Poklonska, čiji je dolazak izazvao veliku pažnju srpske javnosti, posebno nakon otkrića da ima srpske korene, bila je gost Odbora za dijasporu Skupštine Srbije, a dolazak u Srbiju je njena prva zvanična poseta nekoj zemlji otkad je izabrana za deputata Dume.
Poklonska se zahvalila na srdačnom prijemu, uz ocenu da je Srbija veoma slična Krimu odakle je ona, podsetivši da i sama ima srpske korene.
„Poznato je da su moji preci iz Srbije, ali dugo vremena su živeli na teritoriji Rusije, od 1915. godine. Naši narodi su bratski, a najvažnije je da sačuvamo svoj identitet, kulturu, tradiciju, običaje, da čuvamo našu zajedničku veru pravoslavlje i uverena sam da će sve biti dobro, bez obzira gde živeli“, rekla je ona, dodajući da će nastaviti traganje kako bi ustanovila iz kojeg su tačno mesta njeni preci.
„Ponosim se našom istorijom. Naše zemlje, Srbija i Rusija treba da doživljavaju procvat. I naši nacionalni interesi se moraju poštovati. A naše prijateljstvo treba da cenimo, čuvamo, poštujemo i jačamo“, poručila je ruska poslanica.
I zdanje Skupštine Srbije, podsetila je Poklonska, projektovao je arhitekta Nikolaj Krasnov koji je mnogo gradio i na Krimu, između ostalog Livadijski dvorac, nekadašnju rezidenciju poslednjeg ruskog cara Nikolaja II.
„Sećajući se stavova koje su imali naš imperator Nikolaj II, a danas predsednik Rusije Vladimir Putin, Rusija neće dozvoliti da Srbiju vređaju. Primer za to su 1914. i 1915. godina kada se imperator Nikolaj II zauzeo za Srbiju i naš zadatak je da se sećamo toga i da se ponosimo“, rekla je Poklonska.
Na pitanje da li je diplomatski prikladno da predstavnica Državne dume Rusije sa Krima dolazi u Srbiju koja je rezervisana po pitanju pripajanja Krima Rusiji, Poklonska je uzvratila pozivom novinarki, koja je to pitanje postavila, da poseti Krim.
„Videćete svojim očima da je Krim Rusija. Videli biste kako danas Krim doživljava procvat. Pritom, u svakom kutku Krima sačuvane su sve nacionalnosti, a ima ih blizu 125. Osamnaesti mart 2014. godine je državni praznik u Rusiji i uspostavljanje istorijske pravde. Svaki Krimljanin se ponosi onim što se dogodilo tog dana“, rekla je Poklonska, podsetivši da je krimskom referendumu o pripajanju Rusiji prethodio državni prevrat u Ukrajini.
Opisujući situaciji u Ukrajini, ona je rekla da u toj zemlji danas ne može da se koristi ruski jezik i da je prestup sve što je rusko.
„Rečeno jezikom tužioca, to je genocid nad ruskojezičnim stanovništvom u Ukrajini. Zadatak aktuelnih ukrajinskih vlasti 2014. bio je da Krim i Sevastopolj budu uništeni, zbrisani sa lica zemlje, što je upravo ono što rade u Donbasu: ubijaju decu, starce, žene, uništavaju i bombarduju naselja, spalili su žive ljude u Odesi 2. maja 2014. samo iz jednog razloga — zato što su Rusi. To je međunarodni zločin. A na Krimu smo uspeli da obezbedimo zakon, red i mir“, istakla je Poklonska, što je pozdravljeno aplauzom prisutnih.
Ovo pitanje prokomentarisao je i šef Odbora za dijasporu Ivan Kostić iz Dveri.
„Nikita Hruščov je 1954. mimo svih zakona predao Krim Ukrajini, tako da u suštini ono što je za nas Kosovo za Ruse je Krim i on je samo vraćen Rusiji“, rekao je srpski poslanik.
Slično pitanje upućeno je predstavniku vladajuće većine u Odboru, konkretno može li poseta Poklonske da ugrozi odnose Srbije i Ukrajine, kao i evrointegracije naše zemlje.
„Ne mislim da to na bilo koji način može da ugrozi odnose Srbije, niti bilo koje zemlje na svetu, pa ni Ukrajine. Mi iz SNS-a uvek i na svakom mestu ističemo da evropski put, evropska budućnost Srbije i u krajnjem slučaju ulazak Srbije u EU ne može, niti će na bilo koji način ugroziti bratske i prijateljske odnose sa Rusijom“, rekao je poslanik SNS-a Aleksandar Marković.
Poklonska je, inače, gost Odbora za dijasporu u vezi sa pitanjem rešavanja problema naših ljudi koji žive u Rusiji. Kostić je precizirao da je na sastanku članova tog odbora sa Poklonskom bilo reči o pitanju produženja radnih viza za srpske radnike u Rusiji. To pitanje je, objasnio je u obraćanju novinarima, pokrenuto prilikom posete članova Odbora za dijasporu Državnoj dumi Rusije pre mesec dana, a Poklonska je odmah poslala zvanični dopis nadležnim ministarstvima za zahtevom da se boravak srpskih radnika produži na godinu dana, ili minimum na šest meseci, kao što je to slučaj sa radnicima iz Turske i Azerbejdžana. Prema rečima Poklonske, ruska strana sada analizira to pitanje.
