Bivši general i komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudaković i još 12 osoba uhapšeno je prošle nedelje na području Bihaća pod optužbom za ratne zločine u akciji „Sana 95“. Penzionisani general bošnjačke vojske sumnjiči se za ratne zločine počinjene na teritoriji zapadne Krajine, na području Petrovca, Ključa, Sanskog Mosta i Krupe na Uni. Među uhapšenima je i četiri nosioca „Zlatnog ljiljana“ i jedan član Glavnog odbora SDA.
Međutim, sud BiH odbio je predlog Tužilaštva za određivanje jednomesečnog pritvora Dudakoviću, pa je on pušten da se brani sa slobode.
Decenijska instumentalizacija suđenja
Čitava priča oko ratnih zločina, pravih i izmišljenih, hapšenja ljudi ili dizanja optužnica sve vreme otkad je osnovan Haški tribunal, pa posle i lokalni tribunali za ratne zločine, prema mišljenju politikologa Aleksandra Pavića je nažalost odavno instrumentalizovana, a slučaj Dudaković je samo poslednji u tom nizu.
Naravno, u toj igri su najgore prošli Srbi, napominje taj politikolog, zato što su svi ti procesi i sve te optužnice bili u cilju lociranja krivice da su u stvari oni vinovnici rata i da su počinili najviše zločina.
„Svaka optužnica koja se podigne protiv bilo koga — Dudaković je jasan primer jer se još 2006. znalo sve, izašao je snimak, a vi ste čekali 12 godina i onda ste počeli proces u predizbornoj kampanji — jeste zapravo politizovana za nečije ciljeve“, posebno naglašava Pavić za Sputnjik.
Očigledno je da su tu upletene zapadne ambasade i igre oko izbora, konstatuje sagovornik Sputnjika, a sve ostalo su detalji — da li je Dudaković uhapšen sad, pa odmah pušten.
„Dudaković može vrlo lako da doživi ono što je doživeo i Naser Orić, da na kraju kroz kvazipravni proces bude amnestiran i opran od svega. Videli smo da se to dešavalo sa svih strana, osim sa srpske. Procesi su, ponavljam, politizovani, neverodostojni, bez kažnjavanja pravih krivaca, a ni kazne dosad nisu bile srazmerne, niti je tretman bio srazmeran, niti su brojevi bili srazmerni“, kategoričan je Pavić.
Penzinisani general je upleten u političku igru koja je prvenstveno u funkciji predstojećih izbora na jesen i pokušajima fingiranja i inženjeringa političke scene u BIH, napominje Pavić, a zna se ko tim procesom rukovodi — na prvom mestu američka ambasada, zatim Britanci, pa onda zemlje EU i Turska.
Cilj znaju samo Ameri i Britanci
Pitanje je kom političkom akteru na nivou čitave BiH ovakva situacija sa Dudakovićem najviše odgovara, kaže Pavić i dodaje da će zavisiti od toga kako se bude spinovalo.
„Recimo, ako se ustane u odbranu Dudakovića, to može da donese i donosi sigurno političke poene na muslimanskoj strani onima koji ga brane. Ne verujem da to može da naudi nekom osim ako bi se javno uoči izbora počelo govoriti o komandnoj odgovornosti i o tome da je Dudaković u stvari primao naređenja od Alije Izetbegovića, pa bi to tada direktno uplelo i Bakira“, rezonuje Pavić.
Ukoliko se bude insistiralo na takvom scenariju, Pavić smatra da to može da bude znak Izetbegoviću da je njegovo vreme isteklo, ili da malo spusti loptu ili da se primiri.
„Opet, sve je dozirano i puno toga će zavisiti od procene u američkoj i britanskoj ambasadi, u razgovorima koji će biti vođeni u četiri oka. Isto tako, može da bude i u cilju zadovoljenja srpskog javnog mnjenja, mada mislim da je srpsko javno mnjenje u Republici Srpskoj dovoljno sazrelo da shvati da ovakve poteze ne treba da shvata ozbiljno i da se dešavaju baš u vreme izborne kampanje“, precizira svoje stanovište Pavić.
Sve zajedno, prema Pavićevom mišljenju, deluje kao pomalo očajnički potez zapadnih sponzora ovakve kakva jeste BiH da opet malo zamute vodu, da postigne kratkoročne ciljeve, da neke disciplinuje, da proba da pošalje poruke nekim drugima, a u stvari je sve jedna ista igra koju viđamo nekoliko poslednjih godina i to suštinski nije ništa posebno novo.
