Amerikanci su u agresiji upotrebili stare verzije „tomahavka“, ali i najnovije tipa „JASSM AGM-158A“ i „JASSM AGM-158B“, koje imaju domet od 926 km. Britanci su s aviona „tornado“ i „tajfun“ lansirali krstareće projektile tipa „Storm šedou“, dometa 560 km, dok su Francuzi sa aviona „Rafal“ ispalili nekoliko komada raketa „skalp EG“, što je zapravo francuska verzija rakete „Storm šedou“.
Ukupno je na Siriju ispaljeno 105 projektila, sirijska PVO je odgovorila sa 112 lansiranih raketa. Najviše su gađani objekti u naseljima Barsa i Džaramin, tu je, izgleda, od lansiranih 30 američkih, britanskih i francuskih raketa, njih 23 ipak probilo sirijsku PVO.
Vojni aerodrom Duvali gađan je sa četiri rakete, sve četiri su oborene, aerodrom Dumeir gađan je sa 12 projektila, svih 12 je oboreno, aerodrom Meza gađan je sa devet raketa, od kojih je pet oboreno, aerodrom Blej gađan je sa 18 projektila, svi su oboreni, aerodrom Šajrat gađan je sa 12 raketa, sve su oborene, aerodrom Homs bio je meta 16 raketa, od čega je 13 oboreno.
Krstareće rakete koje je pokušala da ispali jedna francuska fregata iz Mediterana nisu uspele da polete iz svojih silosa-kontejnera, dok je jedna britanska podmornica, koja je zauzimala poziciju za lansiranje svojih krstarećih projektila, bila ometana od ruske podmornice klase „Varšavljanka“, pa nije ni ispalila rakete. Uglavnom, najveći deo krstarećih raketa koje su lansirane na ciljeve u Siriji, stigao je sa područja Crvenog mora i iz Persijskog zaliva.
Sirijska PVO se suprotstavila agresorima sistemima „Pancir S1“, „Buk M1“ i „Buk M2“, „Strela 1“, „Strela 2“, „Strela 3“ i „Strela 10“, „Osa“, „Igla“ i „Igla S“, „S-200“, „S-75 Dvina“, „Kub“ i „S-125 Pečora“.
Unazad nekoliko godina Rusi su modernizovali sirijsku PVO, ruski stručnjaci su obučavali i obučavaju posade na sirijskim sistemima PVO, tako da uspeh Sirijaca nije slučajan. Naravno, ne treba isključiti da je sirijskom sistemu PVO podatke o dolazećim agresorskim raketama davala ruska strana, možda su na sirijskim sistemima PVO bili i ruski operatori, verovatno su Rusi pomagali i elektronskim sistemom „Krasuha 20“, ali je ipak veliko iznenađenje da su se, pored modernih ruskih raketnih PVO sistema „Pancir“ i „Buk“, u borbi odlično pokazali i stari PVO sistemi „S-125 Pečora“.
Naime, ruska firma „Oboroniteljnije sistemi“ modernizovala je pre nekoliko godina Sirijcima sistem „S-125 Pečora“ u verziju „Pečora 2M“ i to je sada sasvim novi PVO sistem. Kompletna elektronika je promenjena, od kompjuterskih procesora do obojenih monitora od tečnih kristala na kojima se vidi situacija u vazduhu.
Nova „Pečora 2M“ ima mogućnost razdvajanja lansera od komandne kabine i antenske stanice na deset kilometara, umesto nekadašnjih 70 metara, što povećava žilavost sistema, a to je uveliko povećalo funkcionalnost sistema i mogućnost preživljavanja posade pri neprijateljskoj vatri. Nova „Pečora 2M“ ima osam lansirnih rampi umesto dosadašnje četiri, dok je dva puta veća daljina detekcije ciljeva prilikom ometajućih dejstava. Broj rezervnih delova nove „Pečore 2M“ smanjen je za deset puta, sa 3.000 na 300.
Nova „Pečora 2M“ ima sada termovizijski kanal za noćnu paljbu u pasivnom modu, zbog čega je sistem gotovo neprimetan za sredstva tehničkog osmatranja protivnika. Ipak, najvažnije je to što se u sistemu radiotehničke zaštite primenjuje uređaj veličine poštanskog sandučića, sposoban da „skrene“ neprijateljske rakete koje se navode na zračenje antenske stanice.
„Pečora 2M“ pravo je iznenađenje najnovijeg obračuna na nebu Sirije i ona je praktično pokazala da je američki način ratovanja sa distance efikasan samo protiv civilnih ciljeva koji nemaju adekvatnu odbranu. Sirijci brzo uče lekcije i sve će biti teže iznenaditi ih.
