Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović podržala je predlog predsednika Hrvatskog helsinškog odbora Ivana Zvonimira Čička za formiranje međunarodne komisije za utvrđivanje broja žrtava ustaškog logora u Jasenovcu, da bi se došlo do istine.
Čičak je predložio formiranje komisije koju bi predvodio stručnjak iz Jad Vašema, u kojoj bi učestvovali hrvatski i srpski naučnici, ali i predstavnici Rimokatoličke i Srpske pravoslavne Crkve.
Podrška predlogu izazvala je burne reakcije hrvatske javnosti, pre svega opozicije, ali i novinara i nezavisnih stručnjaka.
Novinar zagrebačkog lista „Novosti“ Saša Kosanović za Sputnjik kaže da je očigledno na ovim prostorima trenutno sve podložno reviziji, što je u ovom slučaju apsolutni skandal, koji poredi sa istraživanjem o tome da li je zemlja ipak ravna ploča. Predlog o osnivanju međunarodne komisije za Jasenovac naslanja se na revizionističku, nepotrebnu politiku koja Republiku Hrvatsku sramoti proteklih 28 godina, kaže Kosanović.
„Predsednica Grabar Kitarović i njen loš savetnik Ivan Zvonimir Čičak pokušavaju se nekako nasloniti na taj revizionistički talas, pa ne mogu otvoreno da kažu: ’Idemo sad dovesti u pitanje taj popis od 80 i nešto hiljada žrtava, službeni popis Javne ustanove Spomen-parka Jasenovac, pa ćemo se s tim poigrati i otkriti neka dupla imena, što desnica radi neprekidno, nego ćemo nekako fino to spakovati, naučno istraživati ono što je nauka već utvrdila. Ne postoji nijedan ozbiljan naučnik koji želi da proverava šta se to dogodilo u Jasenovcu, šta se dogodilo, odnosno šta se nije se dogodilo u Jasenovcu posle 1945. godine“, kaže Kosanović.
On dodaje da na ovim prostorima postoje istoriografski redikuli, ljudi bez morala, ali i naučne prostitutke koje pokušavaju da dovedu u pitanje ono što je i budali jasno. Zbog njih je u Hrvatskoj u poslednjih nekoliko godina apsolutno svaka naučna istina koja je utvrđena od relevantnih izvora u Jasenovcu dovedena u pitanje, kaže Kosanović i navodi primer profašističke emisije u kojoj je jedan iz plejade revizionista Roman Leljak javnosti čak predstavio „Jasenovački kuvar“.
„Predstavio je recepte u kojima su uživali logoraši, kako bi valjda dokazali: ’Al‘ se nekad dobro jelo, baš‘. Ja bih takvima samo poželeo da taj kuvar koriste na način na koji su ga koristili ljudi u Jasenovcu, pa da onda vidimo koliko bi im se ta stvarnost u sudaru sa njihovom fikcijom svidela. Dakle, sramotno je da se i dalje licitira tim svetim imenom Koncentracionog logora Jasenovac, sramotno je da se dovodi u pitanje stradanje 20.000 dece koja su umrla u nezamislivim uslovima, da se taj varvarski čin Holokausta i genocida dovodi u pitanje“, kategoričan je Kosanović.
Odgovarajući na pitanje da li deo odgovornosti što se istorija revidira leži i na Srbiji, koja nikada nije pokazala dovoljno volje da se ustaški zločini nad njenim narodom do kraja istraže, istoričar Milan Koljanin podseća da je tek 1981. godine pokrenut projekat čiji je cilj bio da se stradanje u Drugom svetskom ratu, uključujući i logor u Jasenovcu, obradi na naučni način. Bio je to zakasneli napor, svakako postoji jedan veliki problem u nama, u našim institucijama i u našim glavama, jer to je nešto što je osnovni civilizacijski dug, a poznato je da se i za Prvi svetski rat radi uglavnom o procenama, nemamo tačan ili približno tačan popis stradalih, kaže Koljanin.
„To je nešto što mora da bude predmet mnogo veće pažnje, mnogo većih napora i angažovanja mnogo većeg broja istraživača, jer to nije nešto što je od danas do sutra, to mora da bude dugoročan zadatak institucija. Institut za savremenu istoriju objavljivao je knjige sa tog prvog projekta, iako je država koja ga je inicirala nestala, smatrali smo svojim dugom da to objavimo“, kaže Koljanin.
On dodaje da nikada nisu izvršena kompletna, pa ni približno dovoljna antropološka i forenzička istraživanja celog tog prostora, jer Jasenovac jeste simbol i mesto najvećeg stradanja, ali ne treba zaboraviti činjenicu da je možda i više ljudi u NDH stradalo na kućnom pragu, nego u logorima u kojima je uništavanje tragova zločina, dokumenata i tela trajalo mesecima.
Koljanin ocenjuje da problem zahteva zajednička istraživanja instituta zemalja bivše Jugoslavije, te da Institut za savremenu istoriju u kojem je angažovan na različitim projektima sarađuje sa kolegama iz BiH, ali i iz Hrvatske.
„Tako bi se izbegle ove dnevno političke manipulacije i prepucavanja, jer ovo što se dešava je nedostojno. Neko ko to gleda sa strane, mora da se čudi. Značajan deo istoričara u Hrvatskoj osporava da se radilo o logoru uništenja, tvrdeći da je to bila neka vrsta radnog logora u kojem su ljudi umirali od epidemija. To je ceo jedan kompleks u suštini suludih, mogu slobodno da kažem morbidnih objašnjenja, a igra brojeva je nešto što je posebno nedostojno“, primećuje Koljanin.
On dodaje da je u Aušvicu broj identifikovanih žrtava između 350 i 400 hiljada, ali da to nije ukupan broj stradalih, da se pouzdane procene kreću između milion i sto i milion i četristo hiljada stradalih, ali da niko ne dovodi u pitanje činjenicu da je reč u najvećem logoru smrti u Drugom svetskom ratu.
Kritikujući odluku predsednice Hrvatske Saša Kosanović na kraju razgovora za Sputnjik takođe pominje najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje ljudi.
„Neće se dogoditi predsednici Grabar Kitarović kada joj dolaze američki savetnici za Holokaust da dovede u pitanje Aušvic. Postoje Leljakove kolege po Engleskoj i drugim zemljama koji dovode u pitanje Aušvic, ali se taj logor ne dovodi u pitanje na odsecima istorije u Kembridžu i Oksfordu, ni u Vladi Nemačke, ne dovodi ga u pitanje ni predsednik Nemačke, već to čini predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović“, zaključuje Kosanović.
O ovom pitanju oglasila i nekadašnja premijerka Hrvatske, Jadranka Kosor koja je poručila da je „zaista neprijatno da će se neke istine o prošlosti utvrđivati daleko od domovine“.
