Na današnji dan došlo je do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Dve grupe od više od hiljadu zatvorenika probile su se iz logora Donja Gradina i radne grupe Kožara, a spasilo se svega stotinu njih.
Ovaj sistem koncentracionih logora jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, u njemu su stradale stotine hiljada ljudi, a upravljači genocidnom tvorevinom nazvanom NDH u jednom su nadmašili i same naciste — formirali su logore za decu kroz koje je prošlo i u njima uglavnom skončalo desetine hiljada srpske dece.
Od tih stravičnih zločina čovečanstvo deli svega jedan ljudski vek. U međuvremenu, u svetu, ali i na našim prostorima, desili su se i drugi strašni zločini koji imaju razmere i težinu Holokausta. Sagovornici Sputnjika iz organizacije „Teraforming“ Miško Stanišić i Nevena Bajalica zato čine sve da bi razvijali i negovali kulturu sećanja na zločine, ne samo nad Srbima, u Drugom svetskom ratu.
„Naša baza je u Amsterdamu, a organizacija ima sedišta i u Stokholmu i Novom Sadu. U okviru dugoročnog programa rada sa arhivistima i bibliotekarima u Srbiji, ’Teraforming‘ organizuje niz aktivnosti sa strateškim ciljem da inicira i podrži arhive i biblioteke u preuzimanju aktivnije uloge na polju savremenog obrazovanja o Holokaustu i drugim zločinima Drugog svetskog rata“, objašnjava Stanišić.
Pre preseljenja u Holandiju, naš sagovornik je gotovo dvadeset godina živeo u Švedskoj, u kojoj, kaže, postoji samo polubleda sličica iz američkih filmova o tome da se Drugi svetski rat desio. Mi imamo mnogo realističniju sliku o tome šta se zapravo dogodilo, kaže Stanišić za Sputnjik.
„Kultura sećanja nije samo državna i zvanična, ona je i porodični narativ, ono što se prenosi s kolena na koleno. To su neke opšte vrednosti koje se neguju u društvu, ali i između redova, ne samo ono što zvanično donosi neka parola na kojoj piše ’Živeo antifašizam‘. Čitali smo je i razumeli — aha, ovo je vezano za mog dedu koji je poginuo kao partizan, ima smisla zašto je on poginuo, a neko drugi je to čitao na neki drugi način. U novom ratu devedesetih svaka porodica je tačno znala ko je kome bio dušmanin i šta treba da uradi da bi se spasao. Nažalost, kultura sećanja, svi će vam u svetu reći, služi da se to ne ponovi, a nama je poslužila i da znamo šta da radimo kada nam se to ponovo desilo“, ocenjuje Stanišić.
On i Nevena Bajalica pokušavaju da putem moderne tehnologije mlade ljude u Srbiji i svetu zainteresuju za ovu tematiku. Smatraju da o njoj pre svega treba govoriti u školama, jer je edukacija dece možda i najvažnija, ali ne samo na klasičan način, već upotrebom takozvanih novih medija. Oni zapravo razvijaju pedagoške metode i nastavne materijale spajajući najbolja iskustva savremene pedagogije sa novim medijima i tehnologijama.
Naši sagovornici veoma su ponosni na dobro posećen dvojezični portal „Ester“ koji donosi ilustrovane priče o životu u predratnoj Srbiji i Holokaustu za vreme nemačke okupacije naše zemlje. Reč je o nastavnom materijalu zasnovanom na stvarnim događajima, a mogu da ga koriste profesori i učenici viših razreda osnovnih i srednjih škola. U stvaranju priča i grafičkih prikaza koji svedoče o stradanju Beograđana na Starom Sajmištu učestvovali su srpski i holandski stručnjaci.
Pored toga što je angažovana u mreži „Teraforming“, Nevena Bajalica radi u Muzeju Ane Frank u Amsterdamu, koji je jedna od glavnih turističkih atrakcija glavnog grada Holandije, o kome ne brine država, već nevladin sektor. Ovaj muzej ima sve više onlajn posetilaca, poseta je eksplodirala kada je u njemu boravio muzičar Džastin Biber. Na autentično mesto Holokausta posetioci mogu da „klikom“ uđu u svaku prostoriju, da vide svaki artefakt.
„Mladima je mnogo interesantnije da posete muzej preko interneta, nego da po njemu prošetaju, mi u ovoj vrsti predstavljanja pomalo kasnimo, kultura sećanja u celom svetu imala je svoj razvoj, a kod nas je prekinut upravo u trenutku kada smo konačno počeli da razlučujemo ko je zapravo žrtva, a ko zločinac, to je jedan od razloga što nam se desio novi rat“, kaže Bajalica za Sputnjik.
„Moramo da konačno razlučimo i kažemo —mi stvarno nemamo čega da se stidimo što se tiče Drugog svetskog rata. Meni jako smeta kad krenemo da pričamo o istorijskim činjenicama koje su odavno poznate i potvrđene. Ne moramo da se branimo, niko nas ne napada. Najveći je problem u svemu što su naše institucije zaglavljene u svojoj birokratiji i internim problemima. Radimo dosta s Institutima za novu istoriju, oni između sebe imaju probleme u komunikaciji. Nama je lakše, dođemo s konkretnim planom i spojimo recimo Istorijski arhiv i Institut za savremenu istoriju“, kaže Bajalica.
Ona napominje da je „Teraforming“ već izgradio veliku mrežu ljudi iz Srbije sa kojima radi godinama. Organizuje niz programa stručne obuke, seminara i radionica sa ciljem razmene znanja i iskustava sa vodećim međunarodnim institucijama i stručnjacima, kao i uključivanja arhiva i biblioteka iz Srbije u međunarodne mreže i projekte na polju obrazovanja i komemoracije. Sve što rade dostupno je i na društvenim mrežama.
„U Srbiji imamo zvanične Dane sećanja na Holokaust, kao što je današnji, njih treba iskoristiti. U Holandiji i Srbiji tačno znamo kojih konkretnih događaja treba da se setimo, to je važno, kao današnjeg proboja logoraša u Jasenovcu. Hvala Sputnjiku što je ovoj temi posvetio emisiju, ali mogli bismo na mnogo područja, pogotovo u školama da se ovim bavimo. Napravili smo poseban portal za Dane sećanja, koji će uskoro biti u funkciji, sakupili smo odlomke iz knjiga koje mogu da koriste nastavnici i bibliotekari koji sa đacima ili posetiocima mogu prođu teme Holokausta i genocida. Važno je reći da je reč o novom mediju, oni mogu sami da slože teme koje žele da obrade, imamo ih 23“, kaže Bajalica.
Edukativni programi i „onlajn“ izložbe ove mreže imaju sjajnu saradnju, ali i nagrade najeminentnijih svetskih organizacija koje se bave istraživanjem Holokausta i neguju kulturu sećanja.
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu u ponedeljak 23. aprila u 11 sati „Teraforming“ organizuje seminar o obrazovanju i učenju o Holokaustu i drugim stradanjima u Drugom svetskom ratu za arhiviste i bibliotekare, ali i za sve zainteresovane građane. Na skupu će govoriti gosti iz Instituta za istraživanja i sećanje na Holokaust „Jad Vašem“ iz Izraela i najvećeg arhiva vezanog za žrtve nacional-socijalizma u Berlinu "Međunarodna služba traženja — ITS“.
