Ono što su mediji već krstili kao carinski rat Vašingtona i Pekinga, vojničkom terminologijom bi ipak pre moglo da se nazove — ograničenim sukobom. Teška artiljerija još nije upotrebljena, ali je i bez nje Vol strit odmah reagovao rasprodajom akcija na kinesku kontrameru uvođenja tarifa na 128 američkih proizvoda vrednih tri milijarde dolara. Berzanski indeksi su pali od 1,9 odsto Dau Džons do 2,7, koliko je u crveno otišao Nasdak.
Prema obrazloženju zvaničnog Pekinga, to je odgovor na carinu koju je administracija Donalda Trampa i zvanično uvela 27. marta na uvoz čelika i aluminijuma. Na dnevni red, međutim, još nije došlo reagovanje Pekinga na to što je Tramp pre dest dana potpisao dokument kojim se uvode nove tarife za šezdeset milijardi dolara vredan uvoz različitih proizvoda iz Kine.
Dakle, Kina nije grunula iz svih oružja. Po oceni Toma Henkoka iz „Fajnenšel tajmsa“ odgovor Kine je „relativno odmeren“, jer na spisku 128 američkih proizvoda nema onoga što je ključni američki izvoz u Kinu, a to je soja čiji je prošlogodišnji izvoz bio vredan 14 milijardi dolara.
Uz soju, glavni američki izvozni aduti za kinesko tržište su kukuruz, kompjuterski čipovi i avioni. Na kineskom spisku su se, međutim, našli samo voće i povrće i svinjetina.
Najnovijim kineskim kontramerama, koje se odnose na tri milijarde dolara uvoza iz SAD, Peking je odgovorio zbog štete od 690 miliona dolara zbog carina na čelik i aluminijum. Od tih carina su u međuvremenu izuzeti Kanada, Meksiko, Evropska unija, Južna Koreja, Australija, Brazil i Argentina, upravo najveći izvoznici u SAD, ali ne i Kina na koju se odnosi tek manje od tri odsto ukupnog američkog uvoza čelika i aluminijuma.
List „Čajna dejli“, koji odražava stavove zvaničnog Pekinga, podseća da je Kina pozvala na rešavanje bilateralnih ekonomskih i trgovinskih sporova kroz dijaloge i pregovore, ali i da neće odstupiti od kontramera da bi zaštitila svoja prava i interese. Podseća, takođe, da je poslednjih dana i druga strana izrazila spremnost da pregovara kako bi se pronašlo rešenje. Poziva, dakle, na rešenje do koga bi se došlo pregovorima.
Po oceni konsultanta za strana ulaganja Mahmuda Bušatlije, trgovinski ratovi nikada ništa dobro nisu doneli.
„Na kratak rok jedna i druga strana će imati samo muku. Teško je reći da je reč o gubicima, ali će imati probleme u cirkulaciji kapitala. Na dugi rok, Amerika će verovatno i dalje gubiti svoju poziciju u ekonomskom svetu, a to će se u krajnjem odraziti i na njenu političku i vojnu poziciju“, kaže Bušatlija za Sputnjik.
On je, međutim, u ovom slučaju sumnjičav po pitanju eventualnih pregovora, jer, kaže, ne vidi kako bi Amerika došla u poziciju da pregovara.
„Imate banalan primer koji ukazuje na američku nemoć da vodi, kako smo to nekada govorili, politiku miroljubive koegzistencije. Amerika je toliko snažnija u svakom pogledu u odnosu na Severnu Koreju, pa se ne snalazi čak ni sa jednom takvom zemljom, jer pokušava da razgovara sa pozicije sile. To se s Kinom ne može i to se odavno ne može“, ističe sagovornik Sputnjika.
On smatra da će Amerika imati nekonzistentnu politiku u svakom pogledu, pa i ekonomsku, sve dok ne bude shvatila da više nije jedini igrač, da ima još onih koji ne samo da pretenduju na sam svetski vrh nego su jednom nogom već tu.
Bivši kineski ministar finansija Lou Đivei smatra da su mere koje je Pekin preduzeo blage i da bi one bolne tek mogle da uslede. Kao Đivei i profesor ekonomije na Univerzitetu za međunarodni biznis i ekonomiju u Pekingu Džon Gong je mišljenja da bi na stolu mogli da se nađu soja, automobili, avioni, preneo je „Saut Čajna morning post“.
„Sada je lopta u dvorištu SAD“, ocenio je Gong.
Dalje u crnoj prognozi otišao je predsednik Peterson Instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, Adam Posen. On smatra da će se trgovinski rat koji je najnovijim tarifama pokrenuo Tramp pokazati kao njegov „ekonomski Avganistan — skup, bezuspešan i kome se ne vidi kraj“, preneo je „Čajna dejli“.
Trampu bi se, dakle, moglo desiti da, spasavajući Ameriku od trgovinskog deficita koji ima sa Kinom, koji se procenjuje na između 375 milijardi i 504 milijarde dolara, bude skuplja dara nego mera.
Bušatlija smatra da je ovo početak kraja američkog ekonomskog imperijalizma.
„Posebno kada se suprotstavljate i otvarate svađu sa nekim ko će sutra biti jači od vas, a to se ne može izbeći, to je jasno svima na svetu, onda je teško proceniti kako će se i u kojim rokovima stvari dešavati“, kaže sagovornik Sputnjika.
SAD su, kako objašnjava, zaratile sa nekim ko za njih jeftino radi njihove brendove.
„Kada Kina proizvede jedan ’ajfon‘, ona u svoj BDP uknjiži 50 dolara, a kada taj isti ’ajfon‘ Amerika proda a da ni ne stigne u SAD već pravo ode kupcu, ona u BDP ukalkuluiše 1.000 dolara. I to je veliki problem za Ameriku. Ona će sada početi polako da gubi tu poziciju da drugi rade za nju“, slikovit je Bušatlija.
On napominje da se Amerika ne bavi proizvodnjom, već finansijskim špekulacijama. U poslednjih 15 godina finansijski sektor stvara više od 50 odsto, sada već i 60 odsto profita u Americi u toku godine. Sve se, kaže, svodi na berzanske ekonomske špekulacije, a to ne može večno da traje. Pogotovo, što je kineski juan već prihvaćen u korpu valuta MMF-a kao legitimno sredstvo za valutne transakcije. Tako sada imate situaciju da Saudijska Arabija, najveći saveznik SAD, Kini prodaje naftu za juane kojima potom kupuje kineske proizvode, zaključuje Bušatlija za Sputnjik.
