Da li je curenje informacija iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa, u stvari bio „probni balon“ i opipavanje pulsa Kineza? Zvanično ništa nije saopšteno, ali glasnogovornik Rojters, pozivajući se na pouzdani izvor, najavljuje da će Tramp „u vrlo bliskoj budućnosti“ nastojati da uvede carinu u visini od 60 milijardi dolara na uvoz kineske robe.
Carina bi mogla da obuhvati čak 100 kineskih proizvoda, mahom iz oblasti tehnologije, pre svega elektronike za široku potrošnju i one u oblasti telekomunikacija i IT sektora. Bela kuća je odbila da komentariše bilo šta vezano za uvođenje carine Kinezima, ali sama najava bila je dovoljna da zbog straha od trgovinskog rata odmah padnu indeksi na Volstritu, a potom i na Azijskoj berzi.
Vašington carinama cilja kineske kompanije sa visokom tehnologijom kako bi ih kaznio zbog investicione politike koja primorava američke kompanije da otkrivaju svoje tehnološke tajne u zamenu za poslovanje na velikom kineskom tržištu. Razlog su i stare optužbe za krađu intelektualnog vlasništva, objašnjava Rojters.
U suštini, jedan od glavnih Trampovih ciljeva je smanjenje trgovinskog deficita sa Kinom, koja je u razmeni sa SAD u plusu 375 milijardi dolara. Uz ocenu da bi to moglo kao bumerang da se vrati američkoj privredi, jer će zbog korišćenja domaćih skupljih komponenti poskupeti i finalni američki proizvod i biti nekonkurentan na tržištu, analitičari upozoravaju i da bi ovo „gađanje" Kine moglo da izazove oštar odgovor Pekinga.
„Ako je to ozbiljno, Kinezi će se osvetiti. Ključno je pitanje Hoće li SAD odgovoriti na kinesku odmazdu“, smatra stručnjak za trgovinske odnose s Kinom iz tink-tenka „Ameriken enterprajz instituta“ Derek Sisors.
Ono što se smatra izvesnim jeste da bi u tom trgovinskom ratu Amerike s Kinom, Tramp ostao bez podrške evropskih saveznika, koji su ogorčeni novim američkim carinskim odredbama o uvozu čelika i aluminijuma, zbog čega su najavili kontramere.
List „Čajna dejli“, koji odražava gledišta kineske vlade, odmah je preneo komentar kineske državne agencije Sinhua koja ističe da bi trgovinski rat između dve zemlje bio katastrofa, sa značajnim posledicama po SAD.
Pozivajući se na izveštaj Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson u Vašingtonu, Sinhua navodi da bi trgovinski rat milione Amerikanaca ostavio bez posla. Ograničavanje uvoza bi otežalo poziciju američkim preduzećima i zaposlenima i, kako se napominje, jasno je ko bi bio najveći gubitnik.
„U slučaju trgovinskog rata, svaka zemlja, pa i Kina, posegla bi za opravdanim i neophodnim odgovorom. Nadamo se da će SAD biti dovoljno mudre da pronađu ispravno rešenje“, naglasila je kineska državna novinska agencija.
Nekada dugogodišnji dopisnik „Vašington posta“ sa Dalekog istoka, odličan poznavalac prilika u Kini Kit B. Ričburg, u tekstu koji je još početkom marta objavio „Saut Čajna morning post“ sa sedištem u Hongkongu, pita se „da li će predsednik Tramp biti stvarno lud i pokrenuti nove trgovinske akcije protiv Kine“.
On podseća da su i prethodni predsednici za tim posezali na početku svojih mandata u nameri da ispoštuju predizborna obećanja. Tako je Džordž V. Buš nametnuo carinu od 30 posto na uvezeni čelik 2002. godine, što je kasnije Svetska trgovinska organizacija odbila.
Barak Obama je 2009. godine uveo carinu na kineske gume od 35 procenata, a u narednoj godini od 30 odsto. To je, kaže Ričburg, bio poučan slučaj jer je usledio odgovor kineske vlade koji je pogodio metu. A meta su bile američke pileće nogice, zbog čega su proizvođači živine do 2011. godine bili na gubitku od milijardu dolara.
Kineski trgovinski zvaničnici, kako kaže, umeju dobro da prepoznaju na šta da usmere odmazdu, posebno u poljoprivrednom sektoru, u kome SAD imaju trgovinski suficit sa Kinom.
Samo dve nedelje pošto su u januaru ove godine SAD uvele visoke carine na uvoz kineskih solarnih panela, Ministarstvo trgovine u Pekingu je saopštilo da je pokrenulo antidampinšku istragu povodom uvoza američkog siraka u zrnu. Godišnji uvoz te žitarice koja se u Kini uglavnom koristi kao stočna hrana, vredan je milijardu dolara.
Već tada je najavljeno da bi dodatne protekcionističke mere Vašingtona značile i razmatranje daljeg uvoza američke soje, a sirak i soja predstavljaju najvredniji izvoz SAD u drugu ekonomiju sveta, piše „Saut Čajna morning post“.
Da SAD neće moći mirno da spavaju u slučaju da pribegnu novim protekcionističkim merama, pogotovo ako budu usmerene samo na Kinu, jasno je i iz izjave kineskog ministra spoljnih poslova. Vang Ji je samo pre pet dana upozorio da bi trgovinski rat bio pogrešan izbor zbog koga će trpeti svi, oni koji za njim posežu i drugi.
On je podsetio da je ekonomski uspeh Kine u proteklih četrdesetih godina bio moguć zbog relativno otvorene svetske ekonomije i njene sposobnosti da trguje sa svetom i da zato Peking ne želi da ima trgovinski rat.
Ali ukoliko do toga dođe „Kina će sigurno doneti odgovarajući i neophodan odgovor“, poručio je šef kineske diplomatije.
