Posle višednevnih spekulacija kineska vlada potvrdila je da je severnokorejski lider Kim Džong Un posetio Kinu, na poziv predsednika Si Đinpinga. To je bila njegova prva poseta inostranstvu otkad je preuzeo funkciju pre sedam godina.
Prema rečima Borislava Korkodelovića, spoljnopolitičkog komentatora i odličnog poznavaoca prilika u Kini, ova poseta je izuzetno značajna, jer je dovela do približavanja dveju zemalja čiji odnosi u ovom trenutku nisu idealni.
Naš sagovornik podseća da se Kina oštro protivila nuklearnim i raketnim probama Pjongjanga i podržala sankcije UN prema Severnoj Koreji.
„Uprkos svim sumnjama u pogledu održavanja čvrstih veza između Pekinga i Pjongjanga, sada se pokazalo da će ta istorija dobrih i srdačnih odnosa, iako ne i idealnih, nastaviti i ubuduće. Ovom posetom je potvrđeno da su veze između Kine i Severne Koreje jake i da odolevaju i vremenu i iskušenjima. Susret kineskog i severnokorejskog lidera razjasnio je i ojačao njihove pozicije i u svetlu aktuelnih odnosa dveju zemalja sa Sjedinjenim Američkim Državama i predstojećeg susreta Kim Džong Una sa predsednikom Trampom“, kaže Korkodelović.
Prema njegovim rečima, kineski i severnokorejski lider imali su dobar razlog da se sretnu baš u ovom trenutku i podseća da je u toku svojevrsni trgovinski rat između Kine i SAD, koji je započeo predsednik Tramp.
„Sigurno je da je predsednik Si Đinping želeo da pokaže da je Kina zemlja koja ima veoma dobre odnose sa Severnom Korejom, koja predstavlja značajan problem za spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država, kako politički tako i bezbednosni. Sa druge strane, Kim Džong Unu je bilo potrebno da uoči svojih samita sa južnokorejskim liderom i predsednikom Trampom pokaže da su njegovi odnosi sa Pekingom veoma dobri i čvrsti, te da on i kineski lider imaju neke zajedničke poglede kada je reč o rešavanju celokupne situacije na Korejskom poluostrvu“, ukazuje Korkodelović.
I Konstantin Asmolov, naučni saradnik Instituta za dalekoistočne studije Ruske akademije nauka, smatra da bi ovaj susret trebalo posmatrati u svetlu zaoštravanja kinesko-američkih odnosa.
„Ako se setimo da je posle određenih događaja javnost počela da misli da se Kina u potpunosti podredila volji Vašingtona i počela da vrši pritisak na Severnu Koreju, sada vidimo da to nije tako. Delimično, Peking jeste reagovao u skladu sa očekivanjima SAD, ali to je bila taktička, a ne strateška odluka. Moguće je da ćemo sada biti svedoci opšteg otopljavanja kinesko-severnokorejskih odnosa“, veruje Asmolov.
Jevgenij Kim, viši naučni saradnik Centra korejskih studija sa Instituta Dalekog istoka Ruske akademije nauka takođe smatra da su lideri Kine i Severne Koreje rešili mnoge momente koji su ih brinuli i bili kamen spoticanja.
„Oni su jedan drugom objasnili kako vide razvoj odnosa ubuduće. Sa druge strane, ako Amerikanci zaista žele temeljeno da se bave Korejom, morali bi sve mnogo ozbiljnije da rade. U Stejt departmentu, na primer, nema zamenika sekretara za region Dalekog istoka, nema predstavnika na šestostranim pregovorima u vezi sa problemom Severne Koreje i uopšte demilitarizacijom Korejskog poluostrva. Takođe, Amerika nema ambasadora u Južnoj Koreji, što znači da Tramp nema osobu koja bi mogla objektivno da objasni šta se tamo dešava na terenu“, primećuje Kim.
Prema oceni Borislava Korkodelovića, različito gledanje na denuklearizaciju Severne Koreje je ono što će verovatno biti ogroman problem u pregovorima između Pjongjanga i Vašingtona.
„Tumačenje tog pojma u Severnoj Koreji podrazumeva da čitavo Korejsko poluostrvo bude denuklearizovano, odnosno da ako se Pjongjang odriče svog nuklearnog oružja, onda nikakvo nuklearno oružje, a po mogućnosti ni trupe Sjedinjenih Američkih Država, ne treba više da budu na poluostrvu. Taj stav deli i Kina, ali je veliko pitanje koliko je to prihvatljivo za Sjedinjene Američke Države“, ukazuje Korkodelović.
Kako kaže, ono što se događa ovih dana na relaciji London—Brisel—Berlin prema Moskvi, serija proterivanja ruskih diplomata iz SAD i niza zemalja Evropske unije, govori da je čovečanstvo u jednom veoma delikatnom trenutku, pa svi nastoje da okupe što je moguće više svojih saveznika.
„Jedno od takvih okupljanja bilo je od nedelje do srede u Pekingu. Vidi se da Si Đinping i Kim Džong Un uveliko stoje jedan pored drugog u svim ovim događajima koji slede na međunarodnoj sceni. Po mom mišljenju, čeka nas dalje zaoštravanje međunarodnih odnosa i tek će se videti da li je u pitanju novi hladni rat ili nešto manje od toga“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.
