U holivudskoj parodiji iz 1996, „Mars napada“, Marsovci koriste verbalne poruke mira i prijateljstva dok ubijaju Zemljane. Ova metoda danas je, izgleda, postala uobičajena kada se govori o zapadnim političarima.
Tako je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg iskoristio priliku da, u intervjuu koji je dao za nedeljno izdanje nemačkog dnevnika „Velt“, pošalje „poruku mira“ Moskvi.
„Želimo verodostojno odvraćanje. Ne želimo rat. Naš cilj je deeskalacija“, istakao je Stoltenberg.
Međutim, pre ove navodne miroljubive poruke, Stoltenberg je rekao da Severnoatlantska alijansa mora da poboljša svoje odbrambene sposobnosti i spremnost na delovanje, imajući u vidu, kako je rekao, sve agresivnije i nepredvidivije akcije Rusije.
Stoltenberg očekuje da će nemačka kancelarka Angela Merkel i drugi lideri NATO-a usvojiti takav pristup na narednom samitu ovog leta, s obzirom na opasnost da bi Rusija mogla da postepeno stavi veći naglasak na nuklearno oružje u svojoj doktrini, vežbama i novim vojnim sposobnostima.
„Mislim da će se kancelarka Merkel i njene kolege suočiti s novim odlukama na samitu NATO-a u julu u Briselu. Moramo biti budni i odlučni“, rekao je Stoltenberg, koji je prošle nedelje optužio Rusiju za pokušaje da destabilizuje Zapad novim nuklearnim oružjem, sajber-napadima i tajnim akcijama, uključujući trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u britanskom gradu Solsberiju.
„Uvek možemo da učinimo više, i sada o tome moramo da razmislimo. Događaj iz Solsberija, po svoj prilici, sledi šablon koji godinama opažamo — Rusija postaje sve nepredvidljivija i agresivnija“, izjavio je Stoltenberg u intervjuu.
Na dnevnom redu narednog sastanka Saveta NATO—Rusija moglo bi se naći, prema njegovim rečima, i pitanje hibridnog ratovanja i hibridnih taktika, kao što je angažovanje vojnika bez oznaka. Na kraju, Stoltenberg je poslao „miroljubivu poruku“:
„Važno je da sednemo za sto i razgovaramo jedni s drugima“, zaključivši intervju pozivom Rusiji da poštuje sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja.
Stoltenberg, dakle, najavljuje da će se u julu u Briselu dogoditi nešto veoma značajno. Prema mišljenju Aleksandra Gajića sa beogradskog Instituta za evropske studije, samit NATO-a na leto biće nastavak onoga što je dogovoreno u Varšavi pre dve godine.
„Čelični zagrljaj“, stvaranje unifikovanog mišljenja u Evropi i EU, tako da niko ne iskače iz zadatog okvira i održavanje stanja pošto je, kako Gajić kaže, Amerika pritiscima na evropske saveznike nametnula sankcije Rusiji, neki su od ciljeva Amerike kao glavnog igrača u NATO-u, objašnjava on.
Veliko je pitanje šta bi NATO mogao da uradi više, pošto je Alijansa već podigla stepen borbene gotovosti i poslala određen broj vojnika na ruske granice, dodaje Gajić:
„Ono što bi moglo da se računa je eventualno dodatno dopremanje oružja Ukrajini i da se, eventualno, tokom trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu insceniraju napadi na Donbas, da se to intenzivira na neki način. S druge strane, da se izvrši čitav niz političkih pritisaka u pripremnom periodu, a to već vidimo sa ovim izvikanim atentatom u Solsberiju, da se učestvuje u nekom vidu bojkota Rusije i ruske promocije, koja kroz svetsko prvenstvo zaobilazi sankcije i predstavlja se u pozitivnom svetlu. Očigledno je da se intenziviraju svi ti pokušaji“.
U medijskoj sferi već se vrši niz pripremnih radnji i aktivnosti kako bi se povećao medijski pritisak na Rusiju i uticalo na neodlučne zemlje da se pridruže Zapadu, dodaje on.
Druga mogućnost je vršenje pritiska u vezi sa pozicijom Rusije u UN.
„Tu postoje različiti planovi, za koje ne vidim kako bi mogli da ih realizuju. Teško je proceniti koja bi bila nova sredstva i vidovi konfrontacije sa Rusijom, koji ne bi vodili ka vojnoj eskalaciji i koji bi imali veći politički učinak, osim ovog medijskog, a koji već nisu učinjeni. Mislim da se radi o nekom vidu nemoći, da oni, zapravo, ne znaju šta konkretno mogu da urade mimo ovog što su uradili, jer, očigledno, za ove četiri godine ništa od toga nije urodilo plodom“, kaže Gajić.
Rusija niže spoljnopolitičke uspehe, a u evropskim zemljama raste nezadovoljstvo što su bile prinuđene na sankcije i izolaciju Rusije.
„Sada je očigledno na snazi novi pokušaj da se zadrži to dosadašnje stanje, koje se pokazuje kao dugoročno neodrživo i pitanje je postoje li uopšte neki novi mehanizmi, sredstva i potezi koje oni mogu da usaglase i da primoraju svoje saveznike na njih, a koji bi mogli da i urode plodom i ne dovedu do ekslacije“, kaže Gajić.
Ono što je sigurno je da SAD imaju veliki uticaj na evropske zemlje i da će se one pridržavati instrukcija koje dobiju na leto, smatra dekan Fakulteta za bezbednost iz Banjaluke Predrag Ćeranić.
„Kako se stvari odvijaju, antiruska histerija dobijaće na intenzitetu i, sem toga, očekujemo i konkretne mere, od kojih neke nama sada već zvuče neverovatno. Predviđam da se stvari odvijaju ka tome da će pokušati da Rusiju izbace iz Saveta bezbednosti UN, a Putin će biti maltene proglašen za teroristu. U tom smislu etiketiranja predsednika Rusije, njegovih najodanijih ljudi i izricanja raznih mera zabrana i sankcija, stvari će ići i dalje“, smatra Ćeranić.
NATO nastoji da oslabi rusko snažno prisustvo i širenje njenog uticaja na Bliskom istoku i u tom smislu će joj se praviti problemi i u Ukrajini, na Baltiku i na Balkanu, dodaje on.
„Područje na kome mi živimo, mislim da je trenutno u fokusu NATO snaga. Konačno, Skaparoti je bio vrlo iskren i trebalo bi mu se zahvaliti na otvorenosti kada je rekao da su Srbi problem, kao što su nekada bili Jevreji. Srpski korpus je taj koji treba da trpi sankcije, a sve zbog ljubavi prema Rusiji, koja u srpskom narodu postoji vekovima“, kaže Ćeranić.
Zapadni Balkan je region u kome će se preduzimati hibridne operacije protiv svih onih koji vole Rusiju i protiv svega što se može vezati za Rusiju. Te hibridne operacije će, predviđa Ćeranić, dobiti na intenzitetu.
„Upravo zbog neraskidive veze sa Rusijom, opstruiše se politika koju predsednik Srbije Vučić vodi na Kosovu. Zato smeta Dodik. Dakle, politički lideri Srba sa obe strane Drine biće takođe na udaru, a lično mislim da će predsednika Dodika nastojati da eliminišu, odnosno da će mu oduzeti pravo da učestvuje na predstojećim izborima. Sve to skupa ubraja se u hibridno ratovanje i očekujem da se Rusija više angažuje na Zapadnom Balkanu, kao bi sačuvala svoje interese i svoje prijatelje i saveznike“, zaključuje Ćeranić.
