Vremena za čekanje više nemaju, pogotovo ukoliko to posmatramo iz konteksta asimetričnog rata Zapada protiv Rusije, dodaje on, ističući da je neophodno za njih „da sve balkanske države milom ili silom uguraju u NATO i iz ovoga što je rekao pomoćnik američkog državnog sekretara čini mi se da će Kosovo, kosovski problem postati instrument za uguravanje Srbije u NATO. Formiranje Kosovske vojske je jasna pretnja Beogradu, a tu je i način kako će se to manifestovati narednih meseci ili godina. Neophodno je da takozvana republika Kosovo dobije vojsku, zatim da aplicira za članstvo u NATO. U tom slučaju, ne vidim da se Srbija takvom jednom pritisku i izazovu može drugačije odupreti nego da i sama uđe“, kaže Proroković.
Naš sagovornik dodaje da će Vašington sam rastumačiti Rezoluciju SB UN 1244 na koju se poziva Srbija, baš kao što je to svojevremeno uradila i Evropska komisija. Kaže da ova garnitura srpskih poslanika neće sada glasati u Skupštini Kosova za formiranje te vojske, ali dodaje da ne može da bude siguran da to neće pod pritiskom kosovskih lidera uraditi neka druga grupa.
„Ne verujem da će Tačiju i Haradinaju, ili ko već bude na vlasti u Prištini, tih nekoliko srpskih poslanika predstavljati problem. Zato se na to ne treba oslanjati. Treba imati jasnu državnu politiku, državnu strategiju, reći nedvosmisleno da to za nas nije nije prihvatljivo, da ćemo se suprostaviti svim pravnim i političkim sredstvima koja imamo na raspolaganju i tako uvesti ceo ovaj pregovarački proces u jednu novu fazu“, smatra Proroković.
Iako se sve češće pominje formulacija „zamrznuti konflikt“, Prorokovć kaže da je do njega na terenu veoma teško doći. Za razliku od Kipra i od drugih takvih primera u svetu, Srbija, prema Prorokovićevim rečima, ima drugi problem, a to je ulazak Kosova Severnoatlantsku alijansu. Taj momenat, naglašava Proroković, mogao bi dodatno da utiče na destabilizaciju regiona.
Sudeći po nekim indicijama da predlog koji treba da proistekne iz trenutno tekućeg unutrašnjeg dijaloga o KiM, a koji predsednik Vučić najavljuje za ovu godinu, najverovatnije neće biti najbolje prihvaćen, ne samo od Albanaca, nego od velikih sila čiji je takozvana republika Kosovo zapravo klijent. „Važno je da se razmišlja na način da se zamrznuti konflikt samo jednog momenta preko noći ne pretvori u svršen čin i da se u jednom trenutku u budućnosti, kada to niko ne bude očekivao, dogodi nešto što će Srbiji u potpunosti vezati ruke, a to će, naravno, u najvećoj meri zavisiti isključivo od odnosa velikih sila, i čini mi se da će EU tu biti sekundarna, a da će najveću ulogu o tome imati SAD i Rusija“, dodaje Proroković.
Nova runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine održaće se od 19. do 21. marta u Briselu, a Dušan Proroković naglašava da ni posle posete novog američkog izaslanika za Balkan ne treba očekivati neke veće rezultate. Sa druge strane, smatra da Srbija ne treba da pristaje ni na neke nove sporazume.
„Praksa u međunarodnim odnosima jeste da ne ulazite u pregovore dok se stari sporazum u potpunosti ne primeni. Ne vidim razlog da Srbija pregovore podiže na predsednički nivo i da se čine novi ustupci, kada do sada nismo dobili ni ono što je potpisano briselskim sporazumom. Treba insistirati na njegovoj potpunoj implementaciji, a to će trajati, jer Albanci ni prstom nisu mrdnuli. Trebaće im prvo da donesu neki zakonski okvir, pa će to biti nepovoljno za nas, pa će onda vršiti pritisak da se to promeni, pa da se ta Zajednica srpskih opština konstituiše na terenu, dobije svoje konture, da se urade procedure po kojima će funkcionisati. To je procedura koja će trajati minimalno tri do četiri godine“, objašnjava Proroković.
On podseća da je Srbija praktično ispunila sve svoje obaveze, a da Albanci traže i trafo-stanicu u Valaču, koja je izuzetno važna za elektroenergetski sistem KiM. Srbija, kaže Proroković, želi da pokrene imovinska pitanja, ali nismo videli nikakvu spremnost Albanaca da razgovaraju o tome na sveobuhvatan i odgovoran način. „Ono što je trebalo da se, možda malo duže pregovara, Srbija je već ispunila“, tvrdi Proroković.
