Naglašavanjem u Prištini da niko ne može da ima pravo veta na transformaciju bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage i isticanjem da će njegova zemlja nastaviti da podržava tu transformaciju, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel je, prema tumačenju Stefana Surlića sa Fakulteta političkih nauka ustvari, poslao jasnu poruku Srbiji.
Tabloidna vašingtonska politika
„To je direktna poruka Beogradu da ubedi srpske predstavnike na Kosovu da glasaju za formiranje vojske Kosova. Inače, svaka promena ustava zahteva duplu većinu, odnosno i podršku manjinske zajednice na Kosovu, uključujući i srpsku zajednicu. Prema tome ovu poruku čitam kao jasnu poruku Srbiji“, podvlači Surlić za Sputnjik.
Takva vrsta poruke je, napominje Surlić, dodatni pritisak da se u paketu sa normalizacijom odnosa, koja je bitna Berlinu i Briselu, reši i sporno pitanje vojske koja je od posebnog značaja za Vašington.
Međutim, u suštini reč je o pogrešnom prioritetu, jer se Kosovo nalazi u ozbiljnom demokratskom deficitu sa izgrađenim institucijama i bujajućim kriminalom i korupcijom, pa je prema Surlićevom mišljenju insistiranje na vojsci u ovom trenutku zapravo želja da se javnost na Kosovu pridobije popularnom temom. Time se u ovom trenutku, dodaje on, na neodgovoran način ruši veliki pregovarački napor na relaciji Beograd-Priština i težnja da Kosovo kao društvo bude u doglednoj budućnosti demokratizovano.
Kad je u pitanju pritisak na Srbe u parlamentu takozvanog Kosova Surlić predviđa da će se ići strategijom ponude.
„Već postoje neke naznake da će se pregovarati o privatizaciji preduzeća koja su bitna za opstanak srpske zajednice na Kosovu. Moguće su i druge teme koje su interesantne i važne i u interesnoj sferi srpske zajednice, tako da pretpostavljam da će prva strategija ići u tom pravcu da se predstavnici Srba na Kosovu ubede da je formiranje vojske Kosova i u njihovom interesu, a da će zauzvrat srpska zajednica dobiti dodatne garancije na Kosovu“, rezonuje Surlić.
Pitanje je, ako Mičel, prema sopstvenom kazivanju, ne donosi plan, već dolazi da pospeši dijalog, koliko ovakva vrsta, da je nazovemo, ucene, remeti taj dijalog.
„U konkretnom slučaju, ako je to prvi zahtev koji stoji, onda to skreće glavnu temu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i na određeni način otežava ovaj proces. Ali opet, sam Mičel je juče demantovao da je došao sa konkretnim paketom. On, kao i njegove kolege iz EU, kaže da su normalizacija odnosa i dijalog nešto na čemu se insistira, da Beograd i Priština treba da nađu prostor i teme koje bi bile deo tog finalnog sporazuma“, sugeriše Surlić.
Zbog svega toga u ovom trenutku zaista začuđuje da se tema formiranja vojske stavlja kao prioritet u odnosu na sve ostale sporne stvari koje stoje između Beograda i Prištine, konstatuje Surlić i nada se da će to biti samo jedna od tema za razgovor i da će nakon sastanka u Beogradu Mičel imati i konkretniju poruku za Beograd i Srbiju.
„Beograd je u ovom momentu zaista jasno posvećen dijalogu i mislim da neće doći ni do kakvog odbijanja bilo kakve Mičelove konkretne ponude, već da će sve biti stavljeno na sto i da će u koordinaciji sa ostalim međunarodnim predstavnicima biti ponuđeno neko rešenje koje mora da odgovara i Beogradu i Prištini“, pretpostavlja Surlić.
Srbija nije voljna, kao što je i predsednik Vučić naglasio, da bude jedina strana koja će nešto izgubiti u ovom procesu, pa je prema Surlićevom mišljenju potrebno da ta normalizacija rezultira i nekim dobitkom kako za Prištinu, tako i za Beograd.
