Reakcija iz Kremlja na ovu vest bila je odmerena. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je smenu američkog državnog sekretara Reksa Tilersona i postavljenje bivšeg šefa CIA Majka Pompea na mesto šefa američke diplomatije prokomentarisao rečima da „odnosi između SAD i Rusije ni ne mogu da budu gori, pa samim tim ni ova smena ne može dodatno da ih pogorša“.
Analitičari su sličnog mišljenja i tvrde da smena Tilersona neće bitnije uticati na spoljnu politiku Vašingtona, pogotovo ako se u obzir uzme da je u sadašnjoj administraciji uticaj državnog sekretara relativno ograničen.
Međutim, prema rečima Sergeja Mihajlova sa Ruskog instituta za strateška istraživanja, to ne znači da se smena državnog sekretara neće odraziti na rusko-američke odnose, ali postoje faktori koji ni na koji način ne zavise od toga ko je trenutno na ovoj funkciji. Na primer, kako dodaje, uticaj drugih predstavnika američkog establišmenta, kao i opšta negativna dinamika rusko-američkih odnosa.
„Tramp je uvek pokušavao da ublaži antiruska raspoloženja koja su dominantna u američkim vladajućim krugovima, i mislim da neće odustati od ove strategije i nakon što Pompeo bude imenovan za državnog sekretara. Inače, mnogo toga će zavisiti od ličnih odnosa između Trampa, Pompea i savetnika za nacionalnu bezbednost Herberta Makmastera“, navodi Mihajlov.
Sa druge strane, kolumnistkinja magazina „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović mišljenja je da je promena šefa diplomatije više vezana za stil komandovanja Trampa nego za ideološki ili politički koncept njegove vladavine.
Kako objašnjava, Tilerson nije išao Trampu „na nerve“ zbog odnosa prema Rusiji ili Kataru, nego zbog toga što se saznalo da ga je nazvao „moronom“ u širem društvu, iako je poznato da je Trampov stil da veoma ceni ličnu lojalnost. Sa druge strane, pojašnjava ona, Pompeo mu nikada nije protivrečio na javnoj sceni.
Tilersona je njegov posao terao da na neki način moderira i ublažava određene Trampove reakcije i tvitove, ukazuje Smajlovićeva i ocenjuje da je još uvek rano reći hoće li se promeniti spoljna politika SAD, kao i odnos prema Rusiji — „čini mi se da se radi o jednom ličnom rešenju koje Trampu više odgovara, delom i zbog njegove naravi“.
Istovremeno, ruski politikolog Dmitrij Mihejev smatra da je ovo imenovanje strogo rezultat obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina Federalnoj skupštini, tokom kog je predstavio najnovije rusko oružje, a ne, recimo, situacije na Korejskom poluostrvu i najavljenog susreta sa Kim Džong Unom.
„Ovde se radi o prekretnici u rusko-američkim odnosima, i zato je sa Trampove tačke gledišta umesto mekanog Tilersona, za državnog sekretara imenovan bivši šef CIA, koji važi za veoma oštrog čoveka. A ’bivši šef CIA‘ je nešto što ne postoji, jer je CIA uvek CIA“, ocenjuje Mihejev.
Kada je reč o našoj zemlji i politici prema Kosovu, Ljiljana Smajlović tvrdi da jedino to što je Beograd osetljiv na ruski uticaj čini Srbiju interesantnom Americi, ali smena Tilersona ne bi trebalo bitnije da utiče na promenu politike Vašingtona kada je to u pitanju. Kako objašnjava, svi američki političari su svojevrsni albanski lobisti, budući da je takozvana država Kosovo upravo njihova tvorevina.
„Amerikanci će uvek podržavati Kosovo, što se može videti i iz posete pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela, koji je prvo obišao Kosovo, uručivši Prištini poklon u smislu izjave da Srbi ne mogu da stave veto na pitanja koja se tiču bezbednosti Kosova, iako bih, zapravo, prema tim njihovim ustavnim papirima pre rekla da mogu”.
Svi oni su praktično albanski lobisti, s obzirom na to da su investirani u projekat kosovske države, a Srbija mora da bude spremna na to da Amerika nikada neće biti pošten broker kada su odnosi Beograda sa Prištinom u pitanju.
Kada je reč o ličnom aspektu Trampa, analitičari su saglasni da nesuglasice između njega i Tilersona postoje već neko vreme, te da je Tilerson miran i pragmatičan čovek, stoga mu je uvek bilo teško da radi sa Trampom koji nema dovoljno političkog iskustva kada je reč o formiranju tima istomišljenika.
Sa druge strane, kako navode, neizvesno je da li će Pompeov dolazak biti uspešan, pogotovo ako se u obzir uzme da se predsednikova administracija nalazi pod enormnim pritiskom, pa je čak i iskusnom čoveku kao što je Pompeo izuzetno teško da radi u takvim uslovima.
