Na parlamentarnim izborima koji su u nedelju održani u Italiji nijedna stranka ni koalicija nije osvojila apsolutnu većinu na osnovu koje bi mogla samostalno da formira vladu.
Preliminarni rezultati pokazuju da je koalicija desnog centra, predvođena strankom „Napred Italijo“ bivšeg premijera Silvija Berluskonija osvojila 37 odsto glasova, a na drugom mestu je „Pokret pet zvezdica“ sa oko 31 odsto. Koalicija levog centra predvođena Demokratskom strankom doskorašnjeg premijera Matea Rencija osvojila je 23 odsto glasova, a Renci je potvrdio da će podneti ostavku na tu funkciju.
Lider italijanskog „Pokreta pet zvezdica“ Luiđi di Majo rekao je da bi zbog odličnog rezultata pokreta na izborima trebalo da im bude povereno vođenje vlade.
Prema rečima Željka Pantelića, dopisnika „Nedeljnika“ iz Rima, formiranje nove italijanske vlade neće ići tako lako.
„Ne vidim način na koji će bilo ko ući u koaliciju sa ’Pokretom pet zvezdica‘ jer su se oni ponašali vrlo nekorektno kada im je, na primer, Demokratska partija posle izbora 2013. godine nudila koaliciju. Sa druge strane, ljudi koji su u Demokratskoj partiji izabrani u Senat i Kameru apsolutno su protiv bilo kakvog saveza sa ’Pokretom pet zvezdica‘, pa je ta koalicija nemoguća“.
Jednako je, procenjuje Pantelić, nemoguća i koalicija između „Pokreta pet zvezdica“ i Lige Matea Salvinija jer bi tako nešto bila Salvinijeva politička greška „par ekselans“, s obzirom na to da je on u poziciji da sada zapravo samo treba da sačeka koju godinu da mu cela Berluskonijeva „Napred Italijo“ praktično padne u ruke.
„Mislim da su najizgledniji novi izbori u oktobru, a jedino što bi možda moglo da pomogne oko kreiranja nekakve vlade je ono što oni ovde zovu ’Vlada sa ciljem‘. Taj cilj bi mogao biti izmena izbornog zakona, jer ako se za šest meseci ponovo ide na izbore sa ovim sistemom glasanja opet ćemo biti u situaciji da niko neće imati potrebnu većinu da formira vladu“, smatra Pantelić.
Kako kaže, Silvio Berluskoni je posle Matea Rencija najveći gubitnik minulih izbora, jer je u okviru koalicije sa najvećim brojem glasova, antiimigrantska i evroskeptična „Liga za Sever“ Matea Salvinija osvojila oko 18 odsto, dok je Berluskonijeva partija dobila manje od 14 odsto glasova.
„Na ovim izborima se dogodilo nešto što je do pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo — da ’Liga za Sever‘ u Rimu osvoji gotovo isto glasova koliko i ’Napred Italijo‘, kao i da u Maćerati, gde su bili ispod jedan posto glasova, sada osvoje oko dvadeset procenata, i to posle onoga što se tamo dogodilo, a što bi, nažalost, moglo da bude i alarm za stanje u Italiji. Naime, ako glasate za partiju čiji je član i kandidat na lokalnim izborima izašao na ulicu i pucao na ljude samo zato što su druge boje kože, i ta partija sa 0,6 odsto glasova poraste na 21, onda znači da je nešto duboko trulo u italijanskom društvu“, primećuje Pantelić.
Kada je reč o sudbini Silivija Berluskonija, Pantelić kaže da on nije ni pokušao da ovim izborima sebi obezbedi političku budućnost.
„Želeo je da sebi obezbedi poziciju da može da pomogne svojima firmama, odnosno svojoj poslovnoj imperiji da prođe kroz krizu u kojoj je već nekoliko godina. Čitavo njegovo pojavljivanje u izbornoj kampanji bilo je samo želja da se postigne što bolji rezultat kako bi mogao da istrguje što bolje za svoje firme i za ljude koji su oko njega. U stranci ’Napred Italijo‘ imate dosta ljudi koji su na ovaj ili onaj način vezani za Berluskonija i koji imaju svoje vlastite interese, tako da tu nema mnogo neke ideologije. Njegova velika greška je bila što je izašao zvanično sa imenom Antonija Tajanija kao kandidatom za premijera i što se previše pokazivao proevropski nastrojenim, što u u njegovom delu biračkog tela nije bilo najbolje shvaćeno, te su ti glasovi otišli Mateu Salviniju“, kaže Pantelić.
Verovalo se, dodaje naš sagovornik, da će „Napred Italijo“ na kraju ipak imati više glasova od „Lige za Sever“, ali taj ispad u Maćerati i pozicioniranje kampanje oko pitanja imigracija i povratka navodno pseudo-fašizma je doprinelo da „Liga“ značajno poraste, da oni ostvare istorijski najbolji rezultat i da se pojave u delovima Italije gde ih nikada pre nije bilo. Međutim, najveće iznenađenje izbora svakako je rezultat Demokratske partije koja je sišla ispod 20 posto, što je prvi put u njenoj istoriji, pa Rencijeva ostavka nije neočekivana.
Pantelić dodaje da je sada pitanje da li će biti nekih ozbiljnijih pokušaja da se formira parlament.
„Biće veoma teško izabrati i predsednika Senata i predsednika Kamere, odnosno Donjeg doma, jer oni koji su ušli u parlament nemaju takozvani koalicioni kapacitet. Jedina koalicija koja je mogla da formira vladu je ’velika koalicija‘ Demokratske partije i ’Napred Italijo‘, ali oni nemaju ni izbliza potrebne brojeve za tako nešto. Pokazalo se da je Matarela bio u pravu kada je rekao premijeru Đentiloniju da ne podnosi ostavku, pa će u tom kontekstu Đentilonijeva Vlada nastaviti sa radom najverovatnije do sledećih izbora koji će po svoj prilici biti u oktobru“, zaključuje Pantelić za Sputnjik.
