Zbog antiruskih sankcija američke kompanije su prinuđene da prekidaju saradnju sa ruskim partnerima, zbog čega gube milionske iznose. Eksperti ističu da sankcije protiv Moskve nanose direktnu štetu američkom biznisu, a da „tvorci sankcija“ na taj način sami sebi „pucaju u nogu“.
Poslednji primer takve politike je „Ekson mobil“ kojem ni sam Reks Tilerson nije mogao da pomogne.
Kako ističu u američkoj kompaniji, odluka je doneta zbog sankcija koje su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uvele ruskom energetskom sektoru.
Kompanija očekuje da će 2018. godine početi proceduru za izlazak iz zajedničkog preduzeća sa „Rosnjeftom“, a odluka o povlačenju dovela je do gubitaka u iznosu od 200 miliona dolara nakon uplate poreza.
„Ekson mobil“ radi u Rusiji više od 20 godina, a „Rosnjeft“ je njegov glavni partner. Kompanije su 2011. godine potpisale sporazum o strateškom partnerstvu u Rusiji, SAD i trećim državama. Sporazum predviđa geološka istraživanja i eksploataciju nafte na više lokacija: u Karskom, Čukotskom, Laptevskom i Crnom moru, na ukupnoj površini od preko 257.000 kvadratnih kilometara. Osim toga, američka kompanija je i deo projekta „Sahalin 1“.
Udeo „Rosnjefta“ u projektima iznosi 66,7 odsto, a „Ekson mobila“ 33,3 odsto.
Zbog saradnje sa Rusima, „Ekson“ je još letos morao da plati kaznu od dva miliona dolara zbog potpisivanja dokumenata za naftne i gasne projekte u Rusiji, kršeći na taj način sankcije koje su SAD uvele Rusiji 2014. godine.
Radi se o dokumentima koji su potpisani maja 2014. godine sa predsednikom „Rosnjefta“ Igorom Sečinom, koji se nalazi na američkom sankcionom spisku.
Kada je krajem 2016. godine Donald Tramp izabrao tadašnjeg šefa „Eksona“ Reksa Tilersona za američkog državnog sekretara, kritičari američkog predsednika su se plašili da će Tilerson, koga je Vladimir Putin svojevremeno odlikovao Ordenom prijateljstva, pomoći svojoj bivšoj kompaniji da nastavi rad u Rusiji. Međutim, SAD su u aprilu prošle godine saopštile da neće dozvoliti „Eksonu“ da nastavi sa bušenjem u Rusiji.
S druge strane, kompanija je tada saopštila da je izložena gubicima i do milijardu dolara zbog sankcija SAD.
S obzirom na gubitke koje je američka kompanija pretrpela zbog sankcija, u „Rosnjeftu“ kažu da je odluka o povlačenju „Eksona“ bila očekivana.
Portparol ruskog naftnog giganta Mihail Leontjev je rekao da je „Ekson“ bio primoran na takav korak, ali je objasnio da se ne radi o potpunom obustavljanju saradnje, nego samo o bušenjima u epikontinentalnom pojasu, tekućim projektima, koji ne mogu da budu zamrznuti.
Prema njegovim rečima, situacija je bila predvidljiva i sve je „išlo ka tome“.
Ruski trgovinski predstavnik u SAD Aleksandar Stadnik je izjavio da situacija sa „Eksonom“ pokazuje kako Vašington nanosi štetu američkom biznisu, „pucajući mu u nogu“. On takođe smatra da je „Ekson“ bio prinuđen na takvu odluku.
Stadnik je naglasio da tvorci sankcija — američke vlasti — koriste „diktatorske metode“ protiv svojih preduzetnika.
Pojedini stručnjaci iz ruskog energetskog sektora naglašavaju da izlazak američkog „Eksona“ iz projekata sa „Rosnjeftom“ nije kritičan za Rusiju i da je na neki način čak pozitivan.
Kako objašnjavaju, Vašington dosledno gura svoje velike naftne kompanije iz Rusije već tri godine, čime puca u nogu ne samo tim kompanijama i naftnom sektoru, nego i američkoj ekonomiji. Zbog takve politike velike kompanije gube stotine miliona dolara.
Nakon povlačenja Amerikanaca iz ruskih projekata njihovo mesto zauzele su kompanije sa Istoka, uglavnom kineske. One nemaju toliko iskustva, ali su spremne za saradnju, nude investicije i tehnologije. Drugim rečima, Rusija zbog toga ne strada, a sankcije se Vašingtonu vraćaju kao bumerang, tvrde ruski eksperti.
Dmitrij Adamidov, nezavisni analitičar za naftni i gasni sektor, smatra da „Rosnjefet“ ne bi trebalo da se oslanja na partnere sa Istoka, već da treba da stvori svoju flotu.
„Ako želi da razvija epikontinentalni pojas, ’Rosnjeft‘ nema drugu mogućnost nego da stvori svoju flotu. U stvari, država bi trebalo da stvori flotu kakvu smo imali pre 1990. godine, a koja će se baviti eksploatacijom nalazišta, tj. treba doneti stratešku odluku o tome šta ćemo dobijati od epikontinentalnog pojasa, jer to je skupa rabota i postoje veliki rizici za životnu sredinu, ili prelomiti i prosto sve ostaviti za neka bolja vremena, kada sankcije utihnu“, kaže Adamidov za Sputnjik.
Ruski ekspert dodaje da niko ne zna koliko će sankcije ostati na snazi, ali da je potpuno jasno zašto Amerikanci na taj način „ratuju“.
„Jedno je ako sankcije ostanu na snazi još pet godina, a sasvim drugo ako ostanu 30 godina. Postoji pitanje stanja sopstvene baze. Mi i dalje proizvodimo dovoljno nafte za naše potrebe, tj. prodajemo tri četvrtine onog što proizvodimo, a samo četvrtinu koristimo. Ako želimo da budemo prisutniji na tržištu, onda moramo da povećamo proizvodnju. Ali, s druge strane, nas ništa ne sprečava da eksploatišemo naftu u Persijskom zalivu — prosto da investiramo i dobijamo deo nafte. U svakom slučaju, pitanje je veoma kompleksno i svaka varijanta ima svoje rizike, pluseve i minuse. Uostalom, šta su Amerikanci uradili? Zbog čega su uveli sankcije? Oni upravo hoće da razviju svoje rezerve nafte, kako bi potisnuli sve sa tržišta. To je njihova strategija“, smatra Adamidov.
