Direktor kompanije Reks Tilerson kritikovao je sankcije protiv Rusije, ali je kardinalno promenio stav kada je postao američki državni sekretar. Istovremeno, brojne evropske kompanije nastavljaju saradnju sa ruskim partnerima i spremne su da zauzmu mesto Amerikanaca.
Kompanija „Ekson mobil“ se ranije obratila američkom finansijskom resoru sa molbom da joj dozvoli učešće u realizaciji svojih projekata u Rusiji, navedeno je u saopštenju ministra finansija Stivena Mnučina.
„U dogovoru sa predsednikom Donaldom Trampom Ministarstvo pravde neće izdavati dozvolu američkim kompanijama, uključujući i ’Ekson‘, za radove na naftnim bušotinama, koji su sankcijama protiv Rusije zabranjeni“, navedeno je u saopštenju.
Kompanija je tražila da se ukinu ograničenja na radove na naftnoj bušotini u Crnom moru još 2015. godine, ali je tadašnja administracija Baraka Obame odbila molbu koncerna. Nova molba predata je nedugo nakon stupanja Trampa na dužnost predsednika SAD.
Kada su mediji saznali za novi zahtev, protiv ukidanja ograničenja istupili su brojni senatori, među kojima su republikanci Džon Mekejn i Mark Rubio, kao i demokrata Adam Šif.
„Jesu li oni poludeli?“, prokomentarisao je Mekejn taj zahtev.
Are they crazy? @WSJ: "Exxon Seeks U.S. Waiver to Resume #Russia Oil Venture" https://t.co/CHKS3sjOa8
— John McCain (@SenJohnMcCain) April 19, 2017
Šif, koji se bavi istragom o uticaju Rusije na predsedničke izbore u SAD, pozvao je Ministarstvo finansija da odbije zahtev „Eksona“. Prema njegovim rečima, sankcije ne smeju biti oslabljene sve dok Rusija ne ispuni odredbe Minskog sporazuma o rešavanju krize u Ukrajini.
„Ekson mobil“ je saopštio da razume odluku Ministarstva finansija. Kompanija je saopštila da bi ukidanje sankcija omogućilo kompaniji da ispuni obaveze iz ugovora sa „Rosnjeftom“. Kompanija bi, na osnovu tog ugovora, mogla da izgubi pravo na obavljanje delatnosti u Crnom moru, ukoliko ne počne da realizuje posao do kraja 2017. godine.
„Razumemo saopštenje ministra finansija Stivena Mučnina posle konsultacija sa predsednikom Donaldom Trampom. U okviru sankcija 2015. godine podneli smo zahtev za dobijanje licence kako bi naša kompanija mogla da ispuni svoje obaveze iz ugovora o zajedničkoj delatnosti na teritoriji Rusije, gde evropske sankcije omogućavaju firmama-konkurentima da obavljaju sličnu delatnost“, navedeno je u saopštenju kompanije.
Konkurenti su evropske kompanije koje nastavljaju da realizuju svoje projekte u Rusiji, bez obzira na sankcije Evropske unije. U radovima na ruskim naftno-gasnim izvorištima učestvuju italijanska kompanija „Eni“ i norveška „Statol“.
Prema informacijama „Volstrit žurnala“ američka kompanija strahuje da bi prava za radove u Crnom moru mogla da preuzme upravo italijanska „Eni“.
Sporazum o strateškoj saradnji „Ekson mobila“ i „Rosnjefta“ potpisan je 2012. godine. Prema ugovoru, američka kompanija je dobila pravo na istraživanje izvora nafte u vodama ruskog Arktika, pravo na izvlačenje nafte na osnovu nove tehnologije u Sibiru i pravo na probne bušotine u Crnom moru.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da američke kompanije i same uviđaju da najveću štetu od sankcija imaju one, jer nemaju mogućnost da učestvuju u realizaciji projekata u Rusiji.
Novak je rekao da se nada da će dijalog u oblasti energetike biti obnovljen u budućnosti i dodao da postoji ogroman nerealizovani potencijal razvijanja saradnje SAD i Rusije. On je podsetio da je „Ekson mobil“ i dalje prisutan u Rusiji, u okviru projekta „Sahalin 1“, u kojem učestvuje zajedno sa „Rosnjeftom“ i drugim kompanijama iz inostranstva.
„To je uspešan projekat i takvih projekata bi moglo da bude više da nema poznate situacije sa sankcijama koje utiču na učešće američkih kompanija u izradi naftnih projekata u Rusiji, ali te sankcije nismo uveli mi, nego naše amerike kolege“, dodao je Novak.