Gostujući u emisiji TV „Vižn plus“, Edi Rama kritikovao je kosovske političare Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, uporedivši ih sa kravom koja daje mleko, a onda šutne kantu i prospe ga.
Ako Tači i Haradinaj daju mleko, šta daje Rama? Margarin? A kad se već metaforično izražavamo, te „krave“ sa Kosova ne prave probleme samo Albancima, već i Srbima.
Sa kosovske strane, bez pratnje, krave su prešle u srpski deo sela. Sedamnaest krava je u karantinu kod Bujanovca.
Tako je, i tim kravama i Raminim „kravama“ je mesto u karantinu. Ali Ramine „krave“ nisu u karantinu, već su samoproglašeni državnici. Naime, pre deset godina Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, koju je obrazložio premijer Kosova Hašim Tači, podržalo je tada svih 109 poslanika u parlamentu.
Ali da li je Kosovo stvarno proglasilo nezavisnost? Znam da zvuči kao glupo pitanje, ali nama svih ovih deset godina govore kako su nezavisnost Kosova proglasile privremene institucije u Prištini. Međutim, malo ljudi zna da autori Deklaracije o nezavisnosti nisu bile privremene institucije samouprave na Kosovu, već grupa ljudi koja je sebe definisala kao „demokratski izabrane lidere naroda Kosova“. Zašto je ovo važno?! Zato što nam pokazuje da su ti ljudi bili svesni da bi institucionalno proglašenje nezavisnosti bilo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ta Rezolucija je, inače, još uvek na snazi i po njoj je Kosovo naša pokrajina. A da bi se to zaobišlo, ta grupa ljudi je proglasila nezavisnost, a ne Kosovo. Zato Međunarodni sud pravde kasnije nije zaključio da je to proglašenje bilo nelegalno, jer svako individualno može da proglasi šta god želi. Može i Rama da proglasi Tačija i Haradinaja za krave, ali oni to, realno, nisu, kao što ni Kosovo nije nezavisno. A to su svetu nakon proglašenja nezavisnosti ujedinjeno poručili i građani Srbije.
Na jednom od najvećih skupova ikada održanih u Beogradu poručeno je: Srbija je Kosovo. Građani Srbije okupili su se ispred Doma Narodne skupštine u znak protesta zbog jednostranog samoproglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Potom su se mirnom šetnjom uputili prema Hramu Svetog Save, gde je mitropolit Amfilohije održao moleban za spas srpskog naroda. Svetske agencije i televizije poput Si-En-Ena procenjuju da je u Beogradu na protestnom skupu danas bilo od 150 hiljada do pola miliona ljudi.
Naravno, dan su obeležili i incidenti poput paljenja američke ambasade, napada na Mekdonalds i krađe patika, što su pojedini domaći mediji vešto spinovali kako bi umanjili značaj ovog veličanstvenog skupa. Ja sam tada bio u Vankuveru, Kanadi, ali sam takođe želeo da izrazim svoj bunt, pa sam organizovao protest protiv nezavisnosti Kosova, što su preneli kanadski mediji.
„Mirni protest u centru Vankuvera privukao je stotine ljudi, sa porukom da Kanada ne prizna secesiju pokrajine. Srpska zajednica u Kanadi nastavlja sa protestima protiv nezavisnosti Kosova. Mi prenosimo našu poruku Kanadi da Kanada ne bi trebalo da prizna nelegalno otcepljenje Kosova od Srbije. Govorimo Kanadi: „Molim vas, nemojte priznati nelegalnu podelu Srbije“.
Ali Kanada je kasnije priznala Kosovo, kao i mnoge druge države, pre svega na Zapadu. Međutim, mnoge države nisu. Među onima koje su podržali Srbiju našle su se najveća država na svetu, Rusija, najmnogoljudnija država na svetu, Kina, pa i država sa najboljim paeljama na svetu, Španija. Deset godina su nam govorili da su priznanja nepovratna, ali onda je jedna država dokazala suprotno.
Vlada Republike Surinam povukla je odluku o priznanju Kosova i Metohije kao nezavisne države.
Dobili smo presedan pomoću kojeg možemo da radimo na tome da i druge države povuku priznanje nezavisnosti i prihvate pravu realnost na terenu: Kosovo je danas okupirana teritorija, a svakoj okupaciji dođe kraj. Zapamtimo, nisu okupirani samo Srbi, već i Albanci, a razlog zbog kojeg je Rama, inače poslušnik Zapada, kritikovao Tačija i Haradinaja jeste to što su ova dvojica na trenutak pomislila da bi mogli da suvereno odlučuju o nečemu poput Specijalnog suda za ratne zločine, a ne da samo ispunjavaju zadatke NATO-a. Građani albanske nacionalnosti ne mogu da utiču na dešavanja na Kosovu ništa više nego Srbi. To nije nezavisnost ni za koga. Međutim, geopolitičke okolnosti se menjaju u našu korist i verujem da dolazi trenutak kada ćemo konačno osloboditi naše Kosovo i Metohiju kako bi svi ljudi, i Srbi i Albanci i Goranci i ostali, mogli da žive bez diktata NATO-a, u miru i slobodi, u međunarodno priznatim okvirima države Srbije.
