Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel izneo je predlog koji uređuje pravno-obavezujući sporazum između Prištine i Beograda po „ modelu dve Nemačke“. U tom predlogu još uvek aktuelni šef nemačke diplomatije preporučuje da Srbija prihvati postojanje države Kosovo, ali da ne bude obavezna da je i formalno prizna.
Gabrijel je ove „novosti“ rekao tokom posete Prištini, navodeći da bi Srbija trebalo da prihvati nezavisnost Kosova kako bi ušla u EU, što je izazvalo određene, pre svega negativne, reakcije u Srbiji. Dan ranije, Gabrijel je ovaj stav, kako tvrde kosovski mediji, izneo i pred zvaničnike Srbije. Jedina reakcija tada je stigla od ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, koji je Gabrijela „podsetio“ da je ministar u nemačkoj Vladi koja odlazi.
Srpska premijera Ana Brnabić danas je, reagujući na najnovije izjave nemačkog diplomate, rekla da je „pravno-obavezujući sporazum pitanje koje je u isključivoj nadležnosti srpskih vlasti“ i negirala da je Gabrijel doneo bilo kakav dokument tokom posete Beogradu.
Predlog da se pitanje Kosova reši po principu dve Nemačke prvi je javno predložio 2007. godine (bečki pregovori) ambasador Volfgang Išinger, jedan od posredničke „trojke“ EU, što je tadašnja Vlada Srbije, koju je vodio Vojislav Koštunica, odbila uz obrazloženje da „u Rezoluciji 1244 nema nijednog slova o nezavisnosti pokrajine, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao između dve nemačke države“.
„Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to uopšte ne može biti predmet razgovora“, rekao je tadašnji srpski premijer. Dokument, koji ranije Išinger, a sada Garbijel vidi kao rešenje, predviđa formulu kojom su se dve nemačke države obavezale da razvijaju dobrosusedske odnose i da se uzdržavaju od primene sile, te da poštuju istorijsku realnost (nastalu posle Drugog svetskog rata) i međusobna različita viđenja važnih političkih pitanja.
Zašto ponovo priča o modelu dve Nemačke za Kosovo kada je Srbija već jednom odbacila ovaj predlog?
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava sa Prištinskog univerziteta, za Sputnjik kaže da je poslednja izjava nemačkog diplomate zbunjujuća, jer se ne zna, zapravo, da li je to stav nemačke Vlade ili njegov lični. U svakom slučaju, Mirović smatra da je ovo nediplomatski potez, ali i najgora moguća varijanta za rešenje pitanja odnosa Beograda i Prištine, koja uopšte nije primenjiva na naš „slučaj“.
„Znate zašto ovaj model nije primenjiv za nas? Analogija se u međunarodnom pravu ne primenjuje. Nemci su jedan narod, Srbi i Albanci nisu. Drugo, u sporazumu koji su početkom sedamdesetih potpisale dve Nemačke piše da dve države neće ometati jedna drugu u članstvu u međunarodnim organizacijama. To znači da Srbija treba da dopusti bez formalnog priznanja da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija. Ulazak Kosova u UN je gore od bilo kakvog priznanja, zato što ako ono postane član UN, taj proces je nepovratan. A ako neka vlast u Srbiji nekada prizna Kosovo, a ono nije član UN, to uvek može da se promeni promenom vlasti na izborima i da se, eventualno, priznanje povuče. Ako Kosovo uđe u UN, a Srbija ga ne prizna, to je gore. Jer Kosovu nije stalo da ga prizna Srbija, već da uđe u UN“, objašnjava Mirović.
Mirović podseća i da je u procesu rešavanja pitanja dve Nemačke deo tih pregovora bio i tadašnji SSSR, odnosno Moskva, što po njemu znači da bi, ako bi se išlo ovim putem, u taj proces trebalo da se uključi i Rusija. On dodaje i da ne razume zašto se Zapadu žuri da reši problem Kosova, posebno Nemačkoj, i pita se da li je to određeni strah da bi naredni period mogao da ide u korist Beograda.
„Meni se čini da ide Beogradu u korist, jer na Kosovu je situacija loša, migracija je velika, albanske političke elite su ozbiljno sukobljene, privreda ne radi. Tako da je ne vidim nijedan drugi razlog za žurbu, osim činjenice da je ovo možda ’zlatni trenutak‘ za rešavanje kosovskog pitanja“, kaže Mirović.
On je mišljenja da Srbija ne treba bilo šta ishitreno da potpisuje, ali isto tako upozorava da bi ulaskom u UN Rezolucija 1244 prestala da važi.
