Nada da će ulazak Hrvatske u EU polovinom 2013. godine označiti i otvaranje hrvatskog tržišta za srpske investicije ostala je samo to.
Pet godina kasnije srpski privrednici su i dalje „posebno zainteresovani za investiranje u Hrvatskoj i druge više oblike privredne saradnje sa hrvatskim kompanijama“, kako je to saopštila Privredna komora Srbije (PKS) povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj. Sa njim je u Zagreb otišla i grupa vlasnika i menadžera 17 uspešnih srpskih kompanija.
Ne samo da ulazak Hrvatske u EU nije doneo otvaranje hrvatskog tržišta za srpske investicije, nego je nešto kasnije zatvoreno i predstavništvo Privredne komore Srbije (PKS) u Zagrebu.
Šta se promenilo od 2010. godine, kada je Privredna komora Srbije uoči Biznis foruma održanog u Zagrebu isticala da problemi među srpskim i hrvatskim privrednicima moraju da se reše na viskom državnom nivou?
Poruka tadašnjeg predsednik Hrvatske Ive Josipovića da u Hrvatskoj više nema političkih opstrukcija privredne saradnje sa Srbijom obeležila je srpsko-hrvatski Biznis forum održan u okviru posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj. Skup je okupio 130 privrednika dveju zemalja, a Tadić i Josipović su na otvaranju istakli da će novo vreme u odnosima Srbije i Hrvatske biti obeleženo i jačanjem ekonomske saradnje.
Na tadašnji paradoks da Hrvatima u Srbiji cveta biznis, a u Hrvatskoj prođu nema ni „Soko štark“ — iako više nije bio srpska kompanija jer je poslovao u okviru slovenačke „Droga kolinske“ — ukazivao je i predsednik UO Droge Slobodan Vučićević, koji je na svojoj koži osetio svu muku srpskog investitora na hrvatskom tržištu punom vidljivih i nevidljivih barijera.
Da bi srpski biznismeni postali vlasnici nekog preduzeća u Hrvatskoj ili u Sloveniji, moraju da ponude mnogo više od ostalih investitora. Uz to, moraju i da plate takozvanu premiju zbog predrasuda koje o nama vladaju, govorio je 2011. Vučićević. Drugi investitor iz Srbije, Rodoljub Drašković, čiji je „Svislajon“ 2008. godine kupio „Eurofud market“ iz Siska, nekoliko puta je isticao kako mu u Hrvatskoj baš i ne cvetaju ruže.
„Niti imam podršku tamo, niti imam podršku odavde. Vrlo je teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma. Radim na rubu egzistencije, iako imam ambiciozne planove i ne predajem se“, govorio je on pre sedam godina.
Danas je u Hrvatskoj, praktično, prisutan samo Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević“, koji je kupio dve poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra.
Pitanje je samo da li bi bilo te srpske investicije da Matijević njive u svom slavonskom zavičaju, iz koga je otišao pred rat 1991, nije kupio zahvaljujući dvojnom državljanstvu — i hrvatskom i srpskom. U Hrvatskoj je, naime, zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.
Za razliku od izuzetno jake hrvatske kolonije investitora u Srbiji koju, pored ostalih, čine „Agrokor“, „Atlantik grupa“, „Nekse grupa“, „Vindija“, „Laktalis grupa“, MINDIV, „Podravka“, „Lura“, „Kroacija osiguranje“, „Magma“, „Pevec“, „M profil“, „Ljevaonica produkt“, „Našice cement“… još uvek se na prste jedne ruke mogu nabrojati srpski privrednici koji su uspeli da probiju barijere u Hrvatskoj.
Da su lepe reči jedno, a život drugo, kazuje i to što je na Biznis forumu 2010. najavljeno da će već za godinu dana vrednost robne razmene biti duplirana na milijardu dolara. To je ostvareno tek 2017. Ovoga puta je ipak dobro to što smo prošlu godinu završili makar sa suficitom od skoro 75 miliona evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Po njima, 2017. godine robna razmena između Srbije i Hrvatske iznosila je nešto više od milijardu evra, od čega je srpski izvoz bio vredan 550,7 miliona, što je 17,6 odsto više nego 2016. godine. S druge strane, iz Hrvatske je uvezeno za 476,3 miliona evra, što je rast od 10,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Podaci Hrvatske privredne komore su, međutim, nešto drugačiji. Prema izjavi predsednika Hrvatske privredne komore, Luke Burilovića, datoj uoči jučerašnjeg poslovnog foruma, ukupna razmena za 11 meseci prošle godine bila 1,15 milijardi evra, ali uz hrvatski suficit od 83,6 miliona evra.
Kada je reč o investicijama, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije (NBS) o direktnim stranim ulaganjima, iz Hrvatske u Srbiji u period 2010—septembar 2017. ona su iznosila 197,4 miliona evra.
Burilović pak kaže da ukupna ulaganja hrvatskih kompanija na srpskom tržištu iznose oko 750 miliona evra i po tome je Srbija njihov četvrti partner. Napominje takođe da u Srbiji posluje dvesta hrvatskih kompanija.
Zvaničnih podataka o srpskim ulaganjima, međutim, nema. NBS-u nije dostupna ta evidencija, a mediji su o njima pisali uglavnom kao o statističkoj grešci koja ne bi bila vredna pomena. Matijevićeva investicija je malo „izvadila“ stvar i ona su u 2016. procenjena na manje od 20 miliona evra. Zbog svega toga je jedino izvesno je da je neizvesno svako prognoziranje na temu budućih srpskih investicija u Hrvatskoj.
Dok je vlasnik „Atlantik grupe“ Emil Tedeski na jučerašnjem hrvatsko-srpskom poslovnom forumu u Zagrebu govorio o „izuzetno pozitivnim iskustvima u Srbiji“, gde njegova firma i dalje raste, hrvatske novinare je zanimalo nešto drugo. Iako su znali da konkretan odgovor neće dobiti, vlasnika MK Grupe Miodraga Kostića pitali su da li je njegova kompanija zainteresovana da kupi „Agrokorova“ preduzeća u Srbiji.
