Austrijska politika prema Srbiji dijametralno se promenila od vremena devedesetih, kada je tadašnji austrijski ministar spoljnih poslova Alojz Mok otvoreno podržavao otcepljenje Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije.
Sada austrijski kancelar Sebastijan Kurc i srpski predsednik Aleksandar Vučić demonstriraju više nego srdačne odnose. Novi zamajac tim odnosima daje i vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe koji je posetio Beograd.
Štraheova poseta, uzimajući u obzir njegove stavove o NATO agresiji, Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj i sankcijama EU prema Rusiji, na neki način je simbolična. Ona dolazi na dan kada predsednik Vučić putuje u osetljivu i veoma važnu posetu Hrvatskoj. Ispada, namerno ili slučajno, ne znamo, da je Štrahe došao da srpskom predsedniku poželi srećan put.
I ranije su Štrahe i Slobodarska partija pokazivali dosta razumevanja za srpsku poziciju, pogotovo za poziciju Republike Srpske, kaže Dušan Dostanić iz beogradskog Instituta za evropske studije.
„Sasvim je sigurno da sa Slobodarskom partijom u vlasti u Austriji srpsko-austrijski odnosi mogu da napreduju“, kaže on.
Dostanićev austrijski kolega, politikolog Željko Malešević, koji živi i radi u Lincu, kaže da je Slobodarska partija u poslednjih desetak godina opozicionog delovanja izražavala stavove koji su bili u suprotnosti od zvanične austrijske politike.
Odnos prema NATO-u, Rusiji, Kosovu i Rusiji, bili su na „srpskoj liniji“, objašnjava on. Sada, kada je Štrahe vicekancelar, veliko je pitanje koliko od svojih stavova oni mogu da proguraju kroz vladu.
„Mislim da po pitanju Kosova neće biti velikih promena austrijske politike. Povlačenje priznanja neće biti moguće, ali ipak smatram da neke stvari mogu da krenu nabolje. Recimo, imali smo aktivizam Austrije po pitanju pozivnog broja, pa podrška članstvu takozvanog Kosova u Unesko. Toga, mislim, da više neće biti i to ne bi trebalo da se dešava“, smatra Malešević.
Oba koaliciona partnera pozitivno gledaju na ukidanje sankcija Rusiji, ali Malešević ne očekuje da sankcije padnu odjednom, kako kaže, već postepeno.
Srpsko-austrijski odnosi su u uzlaznoj liniji, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, zahvaljujući dobrim odnosima između predsednika Vučića i kancelara Kurca, ali im Hajnc Kristijan Štrahe daje novi zamajac.
Štraheovi stavovi nisu novost, a Slobodari su manjinski koalicioni partner i Austrija će voditi politiku na liniji većinskih stavova u EU, dodaje on.
„Međutim, treba očekivati da će Austrija podržavati sve one inicijative koje već prepoznajemo u EU, koje su protiv sankcija Rusiji, zato što Evropa i EU trpe veliku štetu od njih. Sankcije polako postaju besmislene, nemaju nikakve efekte i glavnu štetu trpi Evropa. Austrija je na toj liniji i mislim da će, kako vreme ide, ona biti u onoj grupi zemalja koja će se otvoreno zalagati za skidanje sankcija i za ponovno uspostavljanje onih odnosa između Rusije i Evrope kakve su imali ranije“, objašnjava Milivojević.
Sa uspostavljanjem narodnjačko-slobodarske koalicije i uz Štraheove stavove srpsko-austrijski odnosi će jačati, predviđa Milivojević, jer su, kako kaže, na liniji srpskog principijelnog stava koji je vezan ne samo za pitanje KiM, nego i za pitanje i odnosa u regionu i za odnose u Evropi, računajući i odnose sa Rusijom.
„Ovakav stav, ovakav pristup i njegova poseta Beogradu svakako su potvrda da se u budućnosti može računati na jedan konstruktivniji stav Austrije, koji će doći do posebnog izražaja za vreme austrijskog predsedavanja EU, koje dolazi posle Bugarske“, kaže Milivojević.
Radi se o principijelnom, suštinskom, a ne deklarativnom pristupu, da bez rešenja srpskog pitanja i bez uvažavanja srpskih interesa neće biti mira i stabilnosti u regionu, dodaje Milivojević.
„U tom smislu se može računati da će srpsko-austrijski odnosi dobiti na kvalitetu i da će Austrija biti pobornik te teze, da od Srbije zavisi stanje u regionu, da to treba uvažavati i da treba imati razumevanja za srpsku poziciju“, kaže Milivojević.
Kada govori o zaokretu u austrijskoj politici od Moka do Štrahea, Milivojević podseća da Austrija ima geopolitičke interese na Balkanu, a u istorijskoj podeli karata vekovima je bila „nadležna“ za naš prostor. Sa druge strane, i okolnosti se menjaju, kaže on:
„Nije ista situacija kao pre 10, 15 godina. Imamo multipolarni svet. Rusija se vratila na svetsku scenu, Amerika nije bogomdana, u EU stvari ne idu kako se očekuje… Politički interesi nalažu Austriji da se ponaša pragmatično i da vodi računa o svojim interesima. Kada je ekonomija u pitanju, poseban interes Austrije je za ovaj prostor, i to treba imati u vidu.“
Dostanić smatra da se preorijentacija austrijske spoljne politike dogodila zbog unutrašnjih političkih potreba.
„Birači koji glasaju za Slobodarsku partiju nisu previše zadovoljni onim što su dobili ulaskom u EU. Nisu previše zadovoljni statusom Austrije u EU i smatraju da je njihova budućnost u okretanju Rusiji, u smanjenju migracija, u rešavanju sopstvenih problema, pre svega problema bezbednosti, ekonomskom oporavku Austrije. U tom smislu, njima, ako ništa drugo, nije u interesu da preuređuju balkanske granice i da u svemu slepo slede politiku EU“, kaže Dostanić.
Austrijska spoljna politika je do sada sledila nemačku spoljnopolitičku orijentaciju, objašnjava Malešević, a početkom devedesetih, u interesu Austrije bilo je da „veliki komunistički komšija“, koji je, uzgred budi rečeno, bio i garant austrijske nezavisnosti, nestane sa geografske karte.
Zato je Austrija podržala nezavisnost Slovenije i Hrvatske, kaže Malešević. Međutim, sa uspostavljanjem nezavisnosti bivših jugoslovenskih republika, prema svakoj od njih Austrija vodi posebnu politiku, objašnjava on.
„Srbija je, trenutno, u težištu dešavanja kao zemlja od koje zavisi mnogo toga na Balkanu“, kaže Malešević.
Ipak, naglašava on, dosta toga zavisi i od Srbije. I pored pozitivnog stava o Srbiji i srpskom narodu koji ima Štrahe, ne može se očekivati da on podrži inicijative koje ne podrži Srbija. Slobodarska partija i Štrahe prihvatiće sve ono što povodom Kosova prihvati i Srbija, zaključuje Malešević.