On ističe da je njegovoj zemlji i vladi, „mir i suživot naroda na Balkanu“ bio i ostao važan.
„Ako se pogledaju istorijski procesi i strahote rata, važno je da se spozna da je samo saradnja put do mira. Srbi kao najveći narod na Balkanu u tome imaju ključnu ulogu. To ne može da se postigne protiv ili bez Srba, već samo zajedno sa njima“, istakao je austrijski vicekancelar u intervjuu Tanjugu.
Štrahe smatra da se Srbija nalazi na „dobrom putu“ kad je reč o pristupnim pregovorima, ali ističe da i Evropska unija mora da ima fer pristup.
„Poštovanje i dostojanstvo u pregovorima moraju imati obe strane“, kaže on i dodaje da članstvo naše zemlje u EU, u rokovima koje daje Evropska komisija, može postati realnost.
Mora se, međutim, detaljno pregovarati i moraju se uskladiti interesi obe strane, rekao je Štrahe i dodao da će nova austrijska vlada podržavati Beograd na tom putu.
Na pitanje da li nedavna izjava evropskog komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana — da EU sigurno neće „uvoziti“ nerešene probleme i da Srbija mora da reši problem sa Kosovom — znači da će Srbija morati da prizna nezavisnost pokrajine, Štrahe kaže da je to „veoma teška situacija koja mora da se savlada zajedničkim naporima“.
Vicekancelar Austrije ističe da se mora imati u vidu Rezolucija UN 1244 i naći rešenje za sever Kosova.
„U međunarodnoj zajednici mora postojati razumevanje da, posebno na severu Kosova, gde živi oko 250.000 Srba, sa dobrim razlozima postoji želja za autonomijom“, kaže Štrahe i ukazuje:
„Tako nešto poznajemo u međunarodnoj zajednici na primeru Južnog Tirola kao uspešan proces, kada je reč o održivim mirnim procesima. Na kraju bi to bio proces gde je moguće obezbediti međusobno priznanje“.
Istovremeno, najoštrije osuđuje ubistvo srpskog političara na Kosovu Olivera Ivanovića, koje naziva „gnusnim zločinom“.
Situaciju, na Zapadnom Balkanu uopšte, vidi tako da je, nakon svih otvorenih rana i strahota rata, potrebno vreme za međusobno prilaženje i ponovno uspostavljanje poverenja.
To, smatra on, mogu obezbediti samo politički akteri na Balkanu. „U to ne bi trebalo da se mešaju akteri spolja“, ocenjuje Štrahe.
Na nedavne kritike austrijskih medija i opozicionih političara zbog bliskog odnosa sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i prihvatanja ordena Srpske, Štrahe je naglasio da je njegov stav da na diplomatskom nivou Austrija treba da se dobro razume i održava kontakte sa svim političkim predstavnicima u svetu.
„Godinama imamo diplomatski prijateljski pristup i prema RS. Poštujemo suverenitet države Bosne i Hercegovine, gde žive tri naroda, ali, istovremeno, i pravo na samoopredeljenje naroda. Od Dejtonskog sporazuma postoji državna struktura koja se sastoji od dva entiteta — Federacije i RS — oba entiteta biraju predsednika i parlament, a 10 kantona ima dodatno zasebne vlasti. Do danas je tako da postoji međunarodni mandat i visoki predstavnik. To sve još nije konačno rešen održivi razvoj. Želimo da održimo kanal za razgovor sa svima. Potrebno je zajedničko rešenje za održivi mirni razvoj u regionu“, objasnio je on i ponovo se pozvao na primer Južnog Tirola kao uzor za obezbeđivanje autonomnih prava tamo gde postoji želja za samoopredeljenjem.
Povodom predstojeće posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Austriji, Štrahe, uz opasku da je imao čast da upozna Vučića, ističe da Srbija i Austrija imaju dobru saradnju na međunarodnoj diplomatskoj sceni.
Dodaje i da će jedna od njegovih prvih inostranih poseta biti upravo Srbija, na poziv njegovog srpskog kolege, potpredsednika Vlade Ivice Dačića.
Štrahe objašnjava da je Srbija važan partner Austrije i u ekonomskoj saradnji, ali pre svega u kontekstu pitanja „održive Evrope“.
„Srbija je važan faktor i za dalji održivi evropski proces. Naša budućnost je Evropa subsidijarnosti i federalne evropske otadžbine, gde se uz međusobno poštovanje živi zajedno u partnerskom odnosu, a ne ide u pravcu centralne savezne države“.
Austrijanci su, kaže, veoma ponosni na svoju neutralnost i suverenost. Austrijski pristup EU je da se Briselu daje manje zadataka, ali da oni budu bolje sprovedeni, a ne da se Uniji daje sve više nadležnosti, a da ne funkcioniše dobro.
„S tim u vezi bih podsetio na obezbeđivanje spoljne granice. Srbija je uvek bila ključna zemlja, posebno imajući u vidu njenu istorijsku vezu sa Rusijom. Naša želja je da za konfliktnu situaciju i sankcije koje postoje prema Rusiji nađemo način da ih konačno ukinemo i uspostavimo bližu saradnju sa Moskvom. Srbija je možda u ovoj fazi neko ko može da nas poveže i pomogne nam u ovom geostrateškom pitanju“, ocenjuje Štrahe.
Veruje da bi bilo dobro ako bi EU ekonomski tešnje sarađivala i sa Rusijom, čak da se u budućnosti uspostavi zona slobodne trgovine.
Svakako je uveren da dalje „ledeno doba“ ne koristi nijednoj strani.
„To je bio i pristup koji sam i pre ’Majdana‘ imao i iznosio prema EU. To upozorenje, međutim, nisu čuli. Tada sam s pravom, kako se naknadno potvrdilo, govorio da je neophodno da se vode razumni trilateralni razgovori EU — Ukrajina — Rusija, da se nađe zajedničko rešenje kada je reč o približavanju Ukrajine EU. Kroz pregovore se moglo naći rešenje za suprostavljene stavove“, kaže Štrahe.
Nažalost, dodaje, nije došlo do toga i imali smo bolno iskustvo. Sada je važno da se tenzije smanje.
„Mislim da sankcije u osnovi, i njihovo dalje zaoštravanje, ne donose nikome ništa. Nama, kao neutralnoj zemlji je želja, a tome se nadam, da se nađe rešenje u pravcu zajedništva i održivog mirnog razvoja. Uvek kada je Rusija bila bliža Evropi to je bilo dobro po mirni razvoj Evrope“, zaključio je vicekancelar.
Tanjug
