Optimistične prognoze analitičara Svetske banke i MMF zasnovane su, pre svega, na rastu cena nafte. „Crno zlato“ je znatno poskupelo u drugoj polovini 2017. godine, a nafta je dosegla cenu od skoro 70 dolara za barel, što odgovara ruskoj privredi.
Rusiji ide na ruku i situacija u svetskoj ekonomiji — Moskvi pomaže globalno povećanje obima trgovine i investicija, navode ekonomisti Svetske banke.
Prema prognozama međunarodnih institucija, ruska privreda bi ove godine trebalo da ostvari rast od 1,7, a u 2019. godini od 1,8 odsto.
Osim toga, Rusija se našla i među zemljama koje su u stanju da u naredne dve godine postanu važni pokretači rasta svetske ekonomije. Na toj listi MMF-a su i SAD, Kanada, Brazil i Turska.
Ruski ekonomisti, međutim, objašnjavaju da je stvarni rast ruskog BDP-a još veći, s obzirom da Svetska banka i MMF računaju u dolarima, dok ruska ekonomija ostvaruje dobit vodeći evidenciju u rubljama.
Stručnjaci objašnjavaju da kolebanje kursa značajno utiče na statistiku — ispostavlja se da sa slabljenjem rublje realni obim ekonomije raste još brže.
Optimistične prognoze MMF-a i Svetske banke ukazuju i na nisku efikasnost antiruskih sankcija. Međutim, to je nešto što se i ranije znalo. Prošle godine su UN izračunale da su zbog restriktivnih mera privrede Evropske unije i SAD izgubile dva puta više od Rusije — 100 milijardi dolara u poređenju sa 55 milijardi dolara.
Ruski eksperti navode da sankcije ne samo da nisu sprečile oporavak ruske privrede, već su ga i podstakle. Postoji značajno povećanje industrijske proizvodnje. Jedan od razloga za to je povratak kapitala u zemlju i investiranje u projekte na teritoriji Rusije.
Slabljenje rublje dovelo je do rasta cena uvoznih proizvoda, a domaći proizvođači su povećali marže. Situaciju su iskoristili i ruski izvoznici, koji su postali konkurentniji na stranim tržištima.
Rusi su pokrenuli proizvodnju u mnogim sferama, a uvoznu robu su zamenili domaćim proizvodima, što je takođe odigralo značajnu ulogu u ruskoj privredi. Konkretno, ubrzan razvoj agroindustrijskog kompleksa, u velikoj meri, bio je podstaknut antiruskim sankcijama, kao i kontramerama, koje je Moskva uvela Zapadu kao odgovor na te sankcije.
Kao rezultat toga, Rusija je izbila na prvo mesto kao najveći izvoznik pšenice u svetu.
„Sankcije nisu bile efikasne iz više razloga. Pre svega, zato što je u trenutku uvođenja tih restriktivnih mera ruska ekonomija bila toliko otvorena da je to otežavalo njen razvoj, a posebno je postojao visok stepen zavisnosti od uvoza hrane i nekih drugih roba. S druge strane, uvođenje sankcija je podstaklo razvoj industrije, pre svega agrarnog sektora i onih industrijskih grana gde je bilo moguće uspostaviti snabdevanje sa drugih tržišta. Takođe, treba imati na umu da je ruski budžet formiran na osnovu cene nafte od oko 40 dolara za barel, a sada je cena između 65 i 70 dolara, tako da je Rusija dobila i dodatne izvore za popunjavanje budžeta i mogućnosti investiranja, kako u Fond razvoja, tako i u posebne grane privrede. Time se objašnjavaju povoljne prognoze rasta ruske ekonomije“, kaže za Sputnjik Valerij Abramov, naučni saradnik Univerziteta za finansije pri Vladi RF.
Direktor Instituta za biznis i poslovnu administraciju Sergej Mjasojedov smatra da će se „interesovanje za ruska pitanja povećavati, zajedno sa rastom sankcionog pritiska“.
„Mi treba da idemo svojim putem i nastavimo da širimo ekonomsku saradnju sa velikom grupom zemalja, koje ni na koji način nisu povezane sa politizovanim odlukama. Sankcije se mogu uvesti svakoj zemlji, u bilo kojem formatu, a to je, prema mom mišljenju, glupo i štetno, jer oduzima mogućnosti za ravnopravan dijalog, za rešavanje problema i podiže veštačke barijere. Sankcije ništa dobro ne donose, osim političkog zadovoljstva zemljama koje ih nameću. Obično sankcije posle nekog vremena prestaju da deluju, a najčešće se vraćaju kao bumerang onim zemljama koje ih nameću. Mislim da bi čovečanstvo što pre trebalo da se odrekne te gluposti i da se okrene najefikasnijem dijalogu — ekonomskom, a sa njim i svim ostalim dijalozima“, zaključio je Mjasojedov.
Podsetimo, Zapad je uveo sankcije Rusiji 2014. godine zbog navodnog mešanja u ukrajinski sukob, a Moskva je na te sankcije odgovorila istom merom i zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, SAD, Norveške i Crne Gore.
