Bolje je ostaviti da se ta ova pitanja rešavaju u nekom boljem vremenu kada će biti mogućnosti da se reše na pravičniji način nego što je to danas.
Raković ne veruje da su Makedonci i Grci, posle 26 godina spora, pred dogovorom o imenu za bivšu jugoslovensku republiku koje bi bilo prihvatljivo i za Skoplje i za Atinu. Zbog toga je, kaže, i za Srbiju najbolje da stoji po strani kad već ne može da pomogne.
Za medijske navode da je dogovor blizu, Raković kaže da je to spinovanje NATO-a i EU da bi Makedonija po modelu Crne Gore ušla u NATO.
„Dakle, nasilno, da se bez odluke naroda jednostavno na silu uvuku i da se Republika Srbija i Republika Srpska potpuno okruže zemljama NATO-a“, kaže Raković.
Zbog spora oko imena, Makedonija sigurno neće uskoro ući u NATO, Grci bi mogli vetom da spreče bilo kakvu pomisao o pridruživanju Skoplja Alijansi. Naš sagovornik još dodaje da je za Grke to toliko snažno nacionalno pitanje da ne postoji pritisak kojem bi oni podlegli i popustili.
Ipak, ulazak u NATO nije i jedini način ulaska američkih trupa u Makedoniju.
„Oni bi to mogli da urade i na osnovu nekog bilateralnog sporazuma“, kaže Raković i objašnjava da bi Vlada u Skoplju jednostavno mogla da pozove NATO u pomoć oko čuvanja granice.
Ivan Stoilković iz Demokratske partije Srba u Makedoniji smatra da situacija u Makedoniji ne ide ka razrešenju. Smatra da je veoma važno da se reši unutrašnja erozija makedonskog političkog i ekonomskog sistema.
„U ovom trenutku niti jedna okolnost koja bi mogli da dovede do promene imena nije ni blizu da se realizuje“, kaže Stoilković i dodaje da je, prema njegovom mišljenju, u toj priči najbliži povratak poslanika u Sobranje pred sednicu na kojoj će se ponovo glasati o Zakonu o dvojezičnosti.
Stoilković kaže i da je u Makedoniji na delu šizofrenija u javnom i političkom životu.
„Oni koji su do juče bili optuživani za ’bugarofilstvo‘ postali su ’srbomani‘, a oni koji su bili bivši komunisti koji su bili samozvani ’srbofili‘ sada su postali vatreni ’bugarofili‘. Zaključili su ugovor sa Bugarskom i realizuju ’tiransku platformu‘. Tako da je u novoj makedonskoj politici položaj Srba sličan položaju Makedonaca“, kaže Stoilković.
On objašnjava da nova makedonska politika podrazumeva izbegavanje koridora sever-jug i stvaranje osovine na nivou Tirana–Sofija.
„To znači vrlo veliki pritisak za realizaciju ’tiranske platforme‘ i deo koji omogućava da Sobranje donese rezolucije u o genocidu nad Albancima“, kaže Stoilković i ističe da to u suštini znači i oduzimanje političkih prava Srba i Makedonaca u Makedoniji.
Ono što bi dodatno moglo da ugrozi ionako krhku situaciju u Makedoniji jeste popis stanovništva. Raković je zabrinut da bi Amerikanci mogli da pokušaju da nametnu novi popis u Makedoniji pošto onaj koji je započet 2011. nikada nije završen i niko ne spominje kada bi ponovo mogao da bude organizovan.
„Tada je u albanskim i turskim opštinama izričito pokušano falsifikovanje popisa. Amerikanci su imali nameru da 40 odsto stanovništva pripišu Albancima iako Albanaca nema toliko u Republici Makedoniji. To automatski znači preoblikovanje biračkih spiskova. Kada imate 40 odsto Albanaca koji imaju pravo glasa lako ćete među Makedoncima naći još deset odsto i doći do natpolovična većine. Uvek imate deset odsto ljudi koji su spremni da izdaju nacionalne interese“, objašnjava Raković.
On dodaje da bi Makedonija tako sa fabrikovanim popisom došla u opasnu situaciju u kojoj bi pristala na promenu imena i identiteta države.
„Albanski faktor znači može konkretno sve da naruši uz podršku Sjedinjenih Američkih Država na prvom mestu“, ističe Raković.
Istoričar Raković smatra da ni Grci ni Makedonci nisu do kraja u pravu. On objašnjava da ne mogu Grci polagati ekskluzivno pravo da ime „Makedonija“ vuku samo za sebe od antičkih vremena.
„Istorijske okolnosti su se promenile, u jednom momentu slovenski živalj postao je većina u odnosu na helenski živalj. Dakle, dok slovenski Makedonci pokušavaju da preuzmu deo istorije Grcima, Grci takođe preotimaju pravo slovenskim Makedoncima da nose ime za svoju državu pa čak i za svoju naciju koja im može pripadati po istorijskom pravu i kontinuitetu boravka Slovena na tom prostoru…“, kaže Raković.
