Autorski tekst „Ubistvo (Olivera Ivanovića) bi moglo da bude baš ono što je Kosovu potrebno“ profesora Univerziteta u Vašingtonu Edvarda P. Džozefa izazvao je oštre reakcije, a on je docnije pojasnio da je pod time podrazumevao signal Beogradu da odustane od Severa Kosova.
Tokom rasprave na političkom komitetu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Aida Derguti, poslanica „Samoopredeljenja“, Ivanovića je nazvala ratnim zločincem.
„Jasno je da radikalni nacionalisti i operativci Kremlja direktno imaju koristi od rezultata nestabilnosti“, napisao je istraživač vašingtonskog Centra za analizu evropske politike Januš Bugajski. Dodatni udarac regionalnoj stabilnosti, naglasio je on, zadalo je nedavno ubistvo Olivera Ivanovića. Kako kaže, korist od toga imaju „političari koji žele da razgovori između Beograda i Prištine propadnu“, pa kad je reč o nacionalnoj bezbednosti, Bugajski smatra da sve zemlje treba da dođu pod okrilje NATO-a.
Šta osim ubistva Olivera Ivanovića, koje koriste kao povod, povezuje te tri izjave?
Proces mora da traje, sve ostalo je garnirung
Ubistvo Olivera Ivanovića, prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške studije, zloupotrebljava se kako bi se upakovalo u matricu koju sva tri citirana autora promovišu već duže vremena.
Nastavlja se po starom, napominje Proroković, i šta god da se na Kosovu desi, jedni će pričati da Srbija treba da prizna Kosovo kako bi se stabilizovale prilike i kako ne bi dolazilo do ovakvih nesrećnih događaja, drugi da svi treba da uđemo u NATO, jer ćemo tako osigurati svoju bezbednost. Albanci teraju po svome, pogotovo ovi iz pokreta „Samoopredeljenje“, koji imaju zadatak da utvrde tu istorijsku sliku kako su oni žrtve, a Srbi agresori, pa je čak i Oliver Ivanović, jelte, bio zlikovac.
„Dakle, zloupotrebljava se taj slučaj kao što su zloupotrebljavani mnogi pre toga. Iste takve poruke smo dobijali posle pogroma Srba 2004. godine, etničkog čišćenja i masovnih ubistava širom Kosova. Jedni su govorili da je neophodno da što pre priznamo Kosovo kako bi se Albanci smirili, drugi da je neophodno da svi uđemo u NATO da se to ne bi ponavljalo, a sami Albanci da su Srbi otprilike to i zaslužili“, podseća Proroković za Sputnjik.
Dakle, ističe on, od 2004. do danas ništa se nije promenilo, nesrećni događaji se dešavaju, ali se oni koriste za ponavljanje tih davno formulisanih stavova. Očekujem, napominje Proroković, malo jače pritiske na Beograd da se konačno završi proces u vezi sa Kosovom.
„Nama je jutros Hašim Tači u jednom intervjuu lepo objasnio zašto je pregovarački proces u Briselu počeo i kako on treba da se završi. To nije iz Tačijeve glave, on je dobio takvu poruku od svojih zapadnih sponzora, tako da je pristao na sve ovo da bi Kosovo dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama, a posle toga ušlo najpre u NATO, a možda u nekoj daljoj perspektivi i u EU, mada su tu šanse manje zbog krize unutar same EU“, rezonuje Proroković.
Tek će biti pritisaka, a posle njih novih
Briselski proces je, tvrdi Proroković, otvoren da bi se okončao potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, kojim bi se takozvanoj republici Kosovo dozvolio ulazak u UN.
„Evropska unija više nema vremena da čeka, vršiće te pritiske na Beograd mnogo intenzivnije do kraja 2018. godine, dok američka administracija Donalda Trampa deluje pomalo nezainteresovano za Balkan, ali je zato takozvana duboka država i te kako zainteresovana i na fonu je onoga što EU radi“, navodi Proroković.
Treba očekivati, ističe Proroković, da se svaki nesrećni slučaj i sve što se bude dešavalo u Srbiji ili na Kosovu ili što se uopšte tiče Srbije koristi kako bi se ovaj proces usmerio ka završetku.
„Tu ne treba imati bilo kakve iluzije. Zapad će pritiskati Srbiju, a kad se to završi i kad Kosovo uđe u UN i NATO, onda će Srbija dobiti novi spisak stvari koje treba da završi, između ostalog i uvođenje sankcija Rusiji. To je proces koji traje. U politici nema trajnih rešenja, već samo trajnih procesa“, zaključuje Proroković.
