Put u Evropsku uniju vodi i preko jasnog definisanja naših granica, a oko takvih pitanja moguć je i referendum, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Govoreći o evrointegracijama, rekao je da Srbiji „neće dozvoliti ulazak u Evropsku uniju bez jasno rešenog pitanja granica“.„Kako ćemo ga rešiti, to je druga stvar. Hoćemo li ga rešavati ili nećemo? Narod će svakako na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome“, naveo je Vučić.
Pritisak i spolja i iznutra
Kad se radi o ulasku EU, videli smo, podseća za Sputnjik analitičar Dragomir Anđelković, da u kriznim situacijama, kakva na primer postoji na Kipru, postoji zamrzavanje konflikta i nastavak evrointegracija. Znači, pojašnjava on, država može da uđe u EU uz konstataciju da ne kontroliše deo svoje teritorije i da će se to pitanje rešiti naknadno.
„Druga stvar je da li prema nama postoji takva dobra volja. Očito ona ne postoji. Isti oni koji su izvršili agresiju na Srbiju 1999. godine i okupirali Kosovo danas odlučuju kako ćemo mi ući u EU“, napominje Anđelković.
Da li je za Srbiju dobro ili nije da nastavimo evropskim putem, prema njegovom mišljenju je pitanje i za građane i za političku elitu i nije relevantan pojedinačni stav, osim kao odraz jednog glasača.
„Ali, ono što je bitno u ovom slučaju i gde se ja slažem sa predsednikom Vučićem, to je da građani na referendumu treba da donesu odluke“, ističe Anđelković.
Komentator Željko Cvijanović podseća za Sputnjik da ovakva Vučićeva najava dolazi posle izjave francuskog ambasadora, gde se potpuno otvoreno govori da Srbija, ako želi da uđe u EU, mora da promeni sopstvene granice.
„Drugi momenat zbog čega dolazi do tako otvorenog nastupa jeste i druga vrsta pritiska koja ne dolazi iz zapadnih zemalja, već iznutra, budući da se Kosovo polako ponovo penje na listi političkih prioriteta kod srpskih građana. Tako da vidimo komešanja u crkvi, vidimo komešanja u narodu i vidimo da se polako Srbija počinje izjašnjavati o Kosovu“, navodi Cvijanović za Sputnjik.
Vučić, samim tim, rezonuje Cvijanović, pokušava da predstavi i jednoj i drugoj strani težinu problema, ali ni jednoj ni drugoj strani ne može da obeća njegovo rešenje. Ono što bi trebalo da umiri građane u ovom slučaju, prema njegovom mišljenju, jeste pitanje referenduma, mada je ono postavljeno prilično ovlaš.
Šta će reći Srbi
„Međutim, svaki referendum koji se bavi menjanjem granica može da ima samo jedno pitanje: da li ste za menjanje granica ili ste protiv njega. A sa druge strane, on govori da će ponuditi najmanje loše rešenje. Drugim rečima, da će negde ići i na ustupke prema Albancima. Dakle, prema mom mišljenju, ovo je jedan od poslednjih Vučićevih pokušaja da pokuša da zadovolji obe strane, ovaj put ne prećutkivanjem, već veoma otvorenim pristupom“, naglašava Cvijanović za Sputnjik.
Anđelković napominje da niko u ime građana ne sme da donosi odluku o promenama granica, podelama teritorije, ujedinjenjima, o bilo čemu što podrazumeva promenu sadašnjeg teritorijalnog formata Srbije, to mora biti predmet odluke građana.
„I svako ko ima neku ideju o tome treba da izađe pred građane, pa neka oni daju svoj sud. Mislim da su građani vrlo svesni da se nacionalni interesi ne smeju stavljati na tezgu i ne sme se njima trgovati zbog evropskih integracija“, ukazuje Anđelković.
Iz mog ugla, predlaže taj analitičar, prihvatljivo je rešenje i promena balkanskih granica, pod uslovom da se uz albansko pitanje rešava i srpsko.
„To znači, ako pričamo o Kosovu i eventualnoj podeli Kosova, onda paralelno moramo da pričamo o Republici Srpskoj i njenom pravu na samoopredeljenje i isto tako da se otvori na međunarodnim osnovama pitanje srpskog naroda u Crnoj Gori gde je izložen identitetskoj diskriminaciji, pa i identitetskom genocidu. Znači, možemo o svemu da pričamo, ali moramo celovito da pričamo“, podvlači Anđelković.
Beograd, nada se Anđelković, neće biti na poziciji takvih rešenja da sve gubi, a da ništa ne dobija. A onda će, ističe, on, građani dati svoj glas i niko nema pravo da kaže: „ja sam izmanipulisan ili prevaren“.
„Mi ćemo biti ta generacija koja će na sebe uzeti kosovsko breme, toga treba da budemo svesni i o tome treba da razmišljamo i da budemo svesni odgovornosti. Referendum uvek zavisi od pitanja, ali dvosmisleno pitanje ne daje legitimitet niti nacionalni konsenzus. Ne verujem da se bilo koja vlast usudila da tako veliku stvar uzme na sebe bez nacionalnog konsenzusa, jer ko god to uradi, pre ili kasnije platiće ceh“, jasan je Anđelković.
Potencijalni unutrašnji sukobi
Sličnog stanovišta je Željko Cvijanović koji predviđa da u trenutku kad se priča o Kosovu potpuno otvori, neće postojati taj Srbin koji će ponuditi najmanje loše rešenje i koji će žrtvovati tu vrstu teritorijalnih interesa za i dalje maglovitu predstavu o EU.
„Tako da nema mnogo sumnje da će naš konačan odgovor biti ’ne‘“, kategoričan je Cvijanović.
Međutim, on posebno ističe da se boji izazivanja unutrašnjih sukoba koji bi trebalo da dovedu do slamanja i Vučića i Srbije.
„To bi izazvao neko sa strane, sa svim polugama koje postoje i koje smo videli i u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, pa čak i kod nekih slučajno sukobljenih partnera. Jer je suludo je da budu sukobljeni, sa jedne strane vlast koja pokušava da na Kosovu spasi šta se spasiti može i ovaj deo nacionalne inteligencije koji kaže — nećemo dati Kosovo, i potpuno je u pravu u tome. Te dve politike moraju da se podupiru u ovom trenutku“, sugeriše taj komentator.
