Svedok Specijalnog tužilaštva Kosova Škumbin Mehmeti zapalio je kosovske medije tvrdnjom da je nasilje u martu 2004. godine organizovala jedna kriminalna grupa, uz podršku ratnih stranaka, tajnih službi i velikih porodica, prenosi portal „Kossev“.
Mehmeti je izjavio da je krajem 2001. godine na Kosovu formirana kriminalna grupa koja je počinila mnoga posleratna ubistva, uključujući politička, a za uspešnu „misiju“ obećana im je amnestija. Ista grupa je „uništena“ krajem 2004. godine, tvrdi ovaj svedok, uz napomenu da su „bande Ramuša Haradinaja“ direktno uticale na kosovsko sudstvo i odlučivale ko će biti okrivljen, a ko ne.
Predsednik Kosova Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji i dalje ne odustaju od planova da ukinu Zakon o Specijalnom sudu za ratne zločine, a predsedništvo kosovske Skupštine zakazalo je za sredu na zahtev poslanika raspravu na ovu temu.
Sednica Predsedništva Skupštine najpre je bila zakazana za ponedeljak 15. januar, ali je odložena. U međuvremenu, Stejt department je izdao upozorenje protiv putovanja na Kosovo „zbog mogućih terorističkih napada“, pišu prištinski mediji i prenose saopštenje Ambasade SAD u Prištini, u kome se kaže da terorističke grupe nastavljaju da planiraju napade na regionu Balkana.
Javni istup Mehmetija dodatno je uzdrmao ionako uzavrelu političku scenu u Prištini, na koju ne mogu da utiču, očito, ni Brisel ni Vašington, pa se postavlja pitanje da li Albanci ne žele Specijalni sud za zločine OVK, jer se plaše da će još ovakvih svedočenja izaći na videlo?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, za Sputnjik kaže da Albanci veoma dobro znaju kakve je sve zločine počinila teroristička OVK i to ne samo nad Srbima, već i nad njihovim sunarodnicima. Njihov strah je zbog toga realan, jer bi optužbe ovog suda ofirali — šta su tačno radili i kakva su sve zlodela činili, zbog čega bi sama OVK, ali i njeni lideri pali u očima međunarodne zajednice.
„O tome, šta su sve radili, ćuti se. To je tajna albanskog društva koja se godinama skriva na Kosmetu, ali u poslednje vreme je sve više onih Albanaca koji su spremni da o svemu svedoče. Oni traže kanale kako bi to uradili i pored velikog straha da mogu da budu likvidirani ako počnu da govore o vođama bivše OVK, koji su istovremeno i vođe organizovanih kriminalnih grupa“, kaže naš sagovornik.
Drecun je uveren da je ovo samo početak i da će biti sve više onih koji će biti spremni da govore o svemu, jer im je jednostavno — dosta ćutanja.
„Što se više bliži trenutak podizanja prvih optužnica za zločine OVK, sve je vidljivije da su bivše vođe ove terorističko-kriminalne organizacije sada već u ozbiljnom strahu. Taj strah se najpre odnosi na to da će se saznati istina o masovnosti i težini, ali i o brutalnosti zločina koje je OVK počinila, čiji je konačni cilj bio da se Kosovo očisti od srpskog i nealbanskog stanovništva, ne birajući sredstva. Dakle, strah od odgovornosti za počinjene zločine jeste nešto što sada predstavalja dominantno raspoloženje među teroristima iz OVK“, ocenjuje Drecun.
Naš sagovornik dodaje, komentarišući navode potpredsednika Vlade Kosova i ministra za zajednice i povratak Dalibora Jevtića, da je u na delu „organizovano nasilje nad Srbima“, uz podsećanje da je za sedam dana bilo čak četiri napada na srpske porodice, da rizik da se pribegne etničkom nasilju nad Srbima uvek postoji.
„Međutim, ne vidim kako bi na taj način sprečili podizanje optužnica. Ono što oni žele da urade jeste da se posluže trikovima u Parlamentu i da ponište Zakon kojim su formirana ova sudska veća, iako postoji veliki pritisak da to ne rade, jer moraju da se suoče sa zločinima koje je OVK počinila. U ovoj fazi oni će se držati tog formalnog pokušaja da bi zaustavili optužnice, ali su sa druge strane zapretili eventualnim nasiljem i to je ona peticija koju su navodno potpisali veterani OVK u sklopu sa izjavom Dauta Haradinaja da će se OVK ponovo aktivirati, čim se prve optužnice podignu. Oni, dakle, ostavljaju mogućnost nasilja, ali je pitanje — protiv koga bi bilo upereno? Nisu Srbi formirali taj sud! Ne znam šta bi postigli ako bi pokrenuli talas nasilja nad Srbima“, kaže Drecun, koji ujedno i podseća da je saradnja Srbije i Kfora danas veoma dobra.
„Srbija, kao i međunarodna zajednica, ali i UN, čija je to misija, opravdano očekuju da spreče potencijalne incidente, jer Kfor ima i kapacitete i mogućnosti za to“, dodaje naš sagovornik.
Škumbin Mehmeti pripadao je grupi Fljorima Ejupija, Agrona Sulejmanija (ubijen), Bajrama Kićmarija, Aljbana Dizdarija, Ruždija Šaćirija (ubijen), Ćerima Keljmendija, Ibrahima Keljmedina, Džavita Kosumija…“, te Škumbin Mehmeti i tvrdi da „ima dokaz da je Fljorim Ejupi, u slučaju napada na autobus „Niš ekspresa“ i u još jednom događaju‚ navodno, imao „direktnu podršku“ Kadrija Veseljija, inače lidera Tačijeve stranke.