„Ko brani Srbe — leti sa Fejsbuka: U Nemačkoj sve više ’skidanja‘ profila nepodobnih autora“, bio je nedavni medijski naslov, a ticao se najnovije „žrtve“ Jirgena Elzesera, novinara i borca za ljudska prava. Ocenjeno je da su Elzeserovi navodi na Fejsbuku politički motivisani, pa mu je profil ugašen na 30 dana!
Elzeseru se posebno zamera jer je zahtevao slobodu za Ratka Mladića i napisao tekst „Čast za generala Praljka“, navodeći da su obojica bili borci protiv islamista, mudžahedina i podrške islamskih zemalja ratu u Bosni, a „genocid“ u Srebrnici je nazvao velikom političkom prevarom!
Nedavno je i bivši predsednik SAD Barak Obama kritikovao pisanje na društvenim mrežama i pominjao balkanizaciju tamošnjeg društva. Takođe, navodno zbog govora mržnje, sa Fejsbuka je skinut tekst hrvatske književnice Vedrane Rudan.
Fejsbuk je privatna firma i kao takva, prema mišljenju urednika na Javnom servisu Srbije Zorana Stanojevića, može da radi šta god hoće pod uslovom da ne krši zakone zemlje u kojoj se njegov sadržaj može čitati.
Mnogo je važnije da ne krši zakone Amerike, budući da je osnovan u Americi i da se legalno vodi u toj zemlji, pojašnjava Stanojević za Sputnjik, ali navodi da su neke države zahvaljujući tome što je Fejsbuk prisutan kod njih uvele i to da mogu da „ga pritisnu“ da neke stvari skine sa određenih servera, barem da ne budu vidljivi kod njih u zemlji ili da se suoči sa kaznama.
Na društvenim mrežama k‘o u kafani
Naravno, konstatuje taj poznavalac interneta i prilika na društvenim mrežama, da to ne može da uradi Srbija koja je mala zemlja i nema tu snagu, ali može Nemačka koja je donela zakon prema kojem društveni mediji koji prikazuju sadržaj koji nemački zakon proceni kao mržnju, moraju u roku od 24 sata da daju dokaz da to nije akt mržnje ili da skinu taj sadržaj, inače će se naći pod udarom veoma visokih kazni.
Međutim, Stanojević pravi i poređenje sa fudbalom, i kaže da su FIFA ili UEFA dobrovoljne organizacije, ali je UEFA morala da se povinuje, budući da je profesionalna, Bosmanovom pravilu, odnosno da izmeni svoje zakone i da dozvoli da unutar EU fudbaleri mogu da igraju za bilo koji tim bez nacionalnog ograničenja.
Isto to možemo da prenesemo i na društvene medije, dodaje on, koji, da bi poslovali i pravili profite, jer u suprotnom bi ih bilo baš briga, moraju da prave kompromise sa državama.
„Sve to nas vodi tome da će ta neka procena biti vršena od strane nekog državnog tela koje nije dužno da vidi sve što se pojavljuje na društvenim medijima, ali može da reaguje na neke pojave koje uoči i kaže: ’Ovo je jako opasno‘. Pogotovo ako dolaze od nekoga za koga procene da ima značajan uticaj ili od nekoga za koga im skrenu pažnju da širi sadržaj koji tu ne bi smeo da se nađe“, jasan je Stanojević.
Tako da, recimo, bilo šta što ima veze sa DAEŠ-om odmah budi interesovanje čak i kad se nalazi u vrlo malom krugu pratilaca, navodi primer Stanojević, dok neke stvari kao što su tvitovi Donalda Trampa u kojima možemo da naiđemo na vrlo ozbiljne primere i mržnje i govora koji je neprihvatljiv, nikad neće biti dovedeni u pitanje.
Što je, uostalom, sam Tviter rekao da predsednike država neće dirati, mada nisam siguran, ističe Stanojević, da to važi za sve predsednike država.
Što jači uticaj, to veća ograničenja
„Dakle, ostaje na volju onoga ko je tu jači da određuje šta će biti pušteno, šta neće biti pušteno, i na nama je sad da tu igru prihvatimo ili da je ne prihvatimo. Fejsbuk je privatna i još pritom američka platforma, ko želi da igra prema tim pravilima, dakle ko želi da igra u NBA ligi, on mora da prihvati pravila NBA lige. Sviđala mu se ili ne sviđala mu se“, podvlači Stanojević.
Kako se širi uticaj društvenih medija, tako će sve više i više ta granica zamagljivati, sugeriše Stanojević, a šta sme, šta ne sme biće ostavljeno na procenu nekom cenzoru da kaže: „Ovo može da ide, ovo ne može da ide“.
„Internet je bio sinonim za slobodu dok njegov uticaj nije postao ovoliki. Dok je to manje više bio mali procenat ljudi koji razmenjuju neke informacije i nije bilo tako lako da jednim postom stigneš do svih korisnika interneta, što je danas ne samo moguće nego se i događa. Možemo mi sve da objavimo na internetu, samo ne možemo sve da objavimo na konkretnom sajtu“, kategoričan je Stanojević.
Problem će, napominje on, nastati zbog toga što je u jednoj zemlji jedna stvar prihvatljiva, u drugoj zemlji ta stvar nije prihvatljiva i doći ćemo do toga da ko bude jači, moći će da naloži Fejsbuku da određenu stvar „skine“ ili da je „ne skine“ ili da naprosto pravi neki geobloking, pa da dođemo do toga da Fejsbuk u Srbiji ne izgleda isto kao u Americi, Albaniji ili Hrvatskoj.
