Tako Zdravko Šotra, naš poznati filmski i televizijski režiser i autor sjajnog dokumentarca o ustaškim zločinima u Prebilovcima „Evo naše dece“, počinje priču za „Ekspres“ o ideji Lordana Zafranovića da snimi film „Deca Kozare“.
Na pitanje zbog čega smo ćutali o tim zločinima i kako je moguće da o tri dečja ustaška logora u Hrvatskoj, o Jasenovcu, o golubnjačama u Hercegovini i zapadnoj Bosni koje su bile zatrpane srpskim leševima, niko dosad nije napravio igrani film niti napisao valjanu knjigu, Šotra odgovara:
„Srbi ne znaju da se bave sobom, pre će trpeti. Obazrivi su da nekoga ne uvrede, snebivaju se. U Brozovom režimu su govorili: nije još vreme i čemu bi to služilo, samo da ne uvrede Hrvate i muslimane koji su počinili te zločine. Sve to jasno stvara sliku o nama, Srbima. Pa, odgovorite mi na pitanje kako smo se odrekli ćirilice, svoga izvornog pisma? Danas smo mi, kako tvrde u EU i SAD, genocidan narod?! Eto zbog čega nismo napravili ni film ni valjanu knjigu, ako izuzmemo Jovana Radulovića i još nekolicinu autora vrednih pomena. Naglašavam, Srbi su počinili novi zločin nad Srbima koji su stradali od ustaške ruke jer ćutanje o zločinu jeste zločin!“
Svi rani radovi
Igrani film o Jasenovcu do dan-danas niko sa srpske strane nije snimio. Postoji jedan, i to jugoslovenski film, „Deveti krug“, koji je rađen 1960. u režiji Franca Štiglica. U vreme Jugoslavije, kao i posle raspada države devedesetih, o zverstvima NDH je samo hrabro progovarao svojim igranim i dokumentarnim filmovima jugoslovenski i hrvatski reditelj Lordan Zafranović, koji se sprema da snimi i „Decu Kozare“.
Tu temu je i Zdravko Šotra obeležio svojim dokumentarnim ostvarenjem „Evo naše dece“ 1990, na osnovu snimljenih materijala prilikom vađenja kostiju iz hercegovačkih jama i svedočanstava osoba koje su preživele ustaške pokolje u Drugom svetskom ratu.
Reditelj Milan Zarić je 2015. snimio film „Prva trećina“ o starcu Vukašinu iz Klepaca i ustaškom koljaču Žilu Friganoviću, koji se jedva igde pominjao. Zarić je tada izjavio da će nastaviti da se bavi tom temom, ali i da se nada da će se neki od srpskih reditelja takođe prihvatiti istog izazova, što ponajpre očekuje od Emira Kusturice.
Branko Lustig, producent filma „Šindlerova lista“, 2011. godine, po povratku iz Holivuda u Zagreb, nosio se mišlju da snimi film o Jasenovcu, i tom prilikom u medijima je izjavljivao da prošlost, pa tako i Jasenovac, ne sme da se zaboravi i da mu je čudno što posle toliko vremena nema filma o Jasenovcu. Da može, rekao je, producirao bi ga lično.
Šotra kaže da, kada je snimao dokumentarni film „Evo naše dece“, nije bio izložen nikakvim pritiscima i pretnjama. „To je bilo ono vreme nacionalnog buđenja, u kojem su Srbi najzad, posle 45 godina, dobili pravo da iz jama izvade kosti svojih predaka i da ih dostojno pokopaju. I moji bliži rođaci, njih 49, završili su u hercegovačkim jamama, i pred tim, kao i svim drugim stradalnicima, bio sam dužan“, objašnjava on.
„Da se razumemo, na mnogim primerima, a posebno na ovom primeru, povlači se granica između Srba i ozbiljnih naroda i njihovih država. Šta mislite, šta bi uradili Englezi da se njima dogodio taj genocid iz dva svetska rata, koliko bi knjiga, filmova, TV serija nastalo, koliko školskih udžbenika bilo napisano, koliko đačkih ekskurzija organizovano?“
Ekspres
