Jasenovac, najveće stratište srpskog, jevrejskog i romskog naroda na tlu bivše Jugoslavije, upisano je na listu svetske ugrožene baštine Holokausta. Upis je obavila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA), a taj potez garantuje da će kompleks jasenovačkog logora smrti dobiti tretman kakav zaslužuje u svetskom pamćenju zločina Drugog svetskog rata.
Hrvatska, koja je, kao i Srbija, član IHRA, najoštrije dosad opomenuta je zbog odnosa prema ovom spomen-kompleksu. Vladi u Zagrebu je naloženo, između ostalog, da promeni stalnu izložbenu postavku u Memorijalnom centru Jasenovac.
„Potrebna je obnova stalne postavke, i to u saradnji s nezavisnim međunarodnim telima i stručnjacima i na način koji će obezbediti povratak istorijskog konteksta i informacija o počiniocima zločina“, navedeno je u odluci organizacije IHRA.
Zvaničnom odlukom Radne grupe za muzeje i memorijale IHRA, koja je prošle nedelje zasedala u rumunskom gradu Jašiju, Hrvatskoj je naloženo i da područje logora Stara Gradiška, u kome je ubijeno oko 15.000 ljudi, bude propisno obeleženo i renovirano, kako bi uspomena na nastradale bila negovana u skladu s međunarodnim standardima. Na zasedanju je naglašeno da će ovo pitanje biti na dnevnom redu ove organizacije sve dok ne bude rešeno na zadovoljavajući način.
Organizacija koja brine o sećanju na genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata pozvala je i Srbiju da nastavi rad na osnivanju memorijalnog kompleksa Staro sajmište.
IHRA je zatražila redovno ažuriranje planova za zaštitu ovog kompleksa i založila se za podsticaj vlasti u Beogradu da preduzmu hitne mere kako bi procedure bile što pre okončane.
Ovakva preporuka doneta je posle nedavne posete posebne komisije IHRA Beogradu. „Čuvari sećanja“ upoznati su s dosadašnjim rezultatima rada i planovima za donošenje zakona o budućem memorijalu. Jasan i nedvosmislen poziv Hrvatskoj da neguje sećanje na ubijene Srbe, Jevreje i Rome u kompleksu jasenovačkih logora tumači se kao jasan znak vladi u Zagrebu da zaustavi relativizovanje zločina počinjenih u NDH.
Svrstavanje na listu ugrožene baštine genocida, stručnjaci za Holokaust tumače kao važan korak za značaj Jasenovca u svetu, ali i međunarodni uticaj na njegovu budućnost.
Stratište na obali Save prethodnih godina bilo je česta meta brutalnog prekrajanja istorije u cilju umanjenja razmera zločina koji su ustaše počinile nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Genocidni koncept ovog kompleksa u hrvatskoj javnosti posebno je menjan tokom poslednjih nekoliko godina. Izjednačavanje Blajburga i Jasenovca, svrstavanje u isti red zločina ustaša i komunista, pa čak i negiranje da je Jasenovac imao karakter logora smrti, tumače se delom dobro osmišljene kampanje za relativizovanje značaja stratišta koje se po broju žrtava smatra većim i od čuvenih nacističkih logora Dahau ili Mauthauzen.
