Makedonski parlament usvojio je sinoć Zakon o dvojezičnosti, čime je albanski jezik, koji je do sada bio ravnopravan sa makedonskim samo u sredinama gde su Albanci bili većina, postao ravnopravan na celoj teritoriji ove države.
Ovim je ispunjen prvi i glavni zahtev Albanaca iznet u takozvanoj „tiranskoj platformi“ koja je bila uslov za formiranje vlade koju vodi Zoran Zaev lider SDSM-a. Za Zakon je glasalo 69, od 120 poslanika, a poslanici VMRO-DPMNE nisu glasali jer bojkotuju parlament. Zakon bi trebalo da „zaživi“ u junu ove godine, a njegova primena građane Makedonije košta nešto više od dva miliona evra.
Albanski, zajedno sa makedonskim jezikom, ravnopravno će se koristiti u Sobranju, što znači da će predsednik zakonodavnog doma (Sobranja) Talat Džaferi, koji je Albanac po nacionalnosti, dobiti zakonsko pravo da sednice ubuduće vodi na maternjem jeziku.
Dvojezično će funkcionisati i Vlada Makedonije, u pismenoj i usmenoj komunikaciji, a Albanski jezik postaje službeni i u svim organima državne vlasti, centralnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i direkcijama. Paralelno sa makedonskim, albanski će se koristiti u Upravi za javne prihode, Fondu za zdravstveno osiguranje i Antikorupcijskoj komisiji, ali i u zdravstvenim ustanovama, zatvorima i drugim institucijama, gde će biti imenovani prevodioci. Nadgledanje sprovođenja ovog Zakona baviće se Inspektorat, a sprovodiće ga Agencija za primenu jezika, koja će i davati usluge institucijama.
I dok deo Albanaca smatra da je ovo samo doslovno ispunjavanje Ohridskog sporazuma iz 2001. godine, albanska opozicija na čelu sa „Besom“, iako je podržala izglasavanje ovog zakona u parlamentu, ipak smatra da ovaj potez ne znači izjednačavanje makedonskog i albanskog jezika.
Fadil Zendeli, predstavnik ove stranke rekao je da ovim Zakonom albanski jezik ne unapređuje u službeni jezik, već da se samo reguliše njegova upotreba u državnim institucijama. S druge strane, iz opozicionog VMRO—DPMNE upozoreno je da se ovim zakonom krši Ustav, ali i da će se njime samo produbiti razlike među građanima, i da će doneti štetu homogenosti makedonskog društva.
S obzirom da je predsednik Makedonije još ranije najavio da neće potpisati ovaj zakon, ostaje dilema da li će on uopšte moći da se sprovede.
Branko Đorđevski, politikolog iz Skoplja, kaže da predsednik Makedonije ne može ni na koji način da spreči da novi zakon stupi na snagu.
„Predsednik sigurno neće popisati zakon, ali po našem Ustavu, on može jednom da vrati zakon parlamentu, odnosno da odbije da ga potpiše, ali ako zakon opet dobije većinu u parlamentu, on mora da stavi svoj potpis na njega bez obzira šta o njemu mislio“, objašnjava Đorđevski.
Mnogi ovaj zakon ocenjuju kao uvod u federalizaciju Makedonije, odnosno cepanje na dve federalne jedinice — albansku i makedonsku. Đorđevski ipak na ovo ne gleda tako crno, mada priznaje da ovo jeste malo tvrđa forma federalizacije Makedonije u korist Albanaca u odnosu na Ohridski sporazum. Međutim, ne misli da će do potpune federalizacije uopšte i doći.
Ono što Đorđevskog trenutno mnogo više brine jeste činjenica da bi Makedonija kakvu znamo mogla da „nestane“ do kraja godine.
„Više je nego sigurno da će Makedonija ove godine dobiti poziv da se priključi NATO-u. To znači i da će se rešiti problem imena Makedonije koji je od 2006, kada je Makedoniji od strane Grčke bio blokiran zbog imena. Problem je što niko od građana Makedonije ne zna kako ćemo se zvati i da li ćemo imati obavezu i da promenimo naziv države i u unutrašnjoj upotrebi“, kaže Đorđevski.
Konfuzija oko promene imena Makedonije usledila je neznatno pre usvajanja ovog zakona kada su albanski mediji objavili da su se Skoplje i Atina konačno dogovorili oko imena bivše jugoslovenske republike i da će ono biti „Republika Nova Makedonija“. Ovu izjavu su demantovali grčki zvaničnici, uz napomenu da buduće ime Makedonije ne može u sebi da nosi geografsku odrednicu, ali već 17. janura će biti podržan novi krug pregovora Atine i Skoplja o imenu Makedonije i to u Njujorku, u prisustvu posrednika UN.
