Razvićemo svoj pravni sistem da bismo zaštitili demokratski život od „lažnih vesti“, najavio je francuski predsednik Emanuel Makron i izneo nacrt zakona o borbi protiv „lažnih vesti“ na internetu tokom „izbornih perioda“, u poluskrivenoj aluziji na ruske medije RT i Sputnjik.
Kad čujete Makrona da ima neku inicijativu, napominje za Sputnjik novinar Slobodan Reljić, onda znate da se sve — zadržava na površini.
Eh, da nije Rusa…
„Očigledno je imao problema u predizbornoj kampanji, onda je u susretu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom optuživao Raša tudej da su oni pravili problem. Dakle, hoće da predstave da problemi nisu realni, već da se proizvode. Makron to radi na talasu opšte rusofobije na Zapadu. Ideja je da se zapadni izbori zaštite od ruske propaganda“, kaže Reljić za Sputnjik.
Mantra te kampanje je, ističe Reljić, da bi demokratija na Zapadu super funkcionisala kad ne bi bilo Rusije, da bi zapadni mediji bili prepuni istine kad ne bi bilo Raša tudej i Sputnjika.
„Međutim, problemi Zapada su unutrašnji, mnogo dublji i veći od štete koje njima eventualno nanose Raša tudej i Sputnjik. Strašno mali broj ljudi na Zapadu veruje da kad izađe na izbore, stvarno utiče na ono što se zbiva, oko 15 odsto“, konstatuje Reljić.
I sa četvrtim stubom demokratije — medijima, naglašava Reljić, previše daleko se otišlo od njihove prvobitne uloge i oni su se potpuno posvetili propagandi, manipulaciji i proizvodnji paralelnih istina.
Prethodna, 2017, ali i 2016. obogatile su rečnik medija terminom „fejk njuz“, podseća za Sputnjik politikolog Aleksandar Asafov, kad je tadašnji predsednički kandidat Donald Tramp optužio oponente da se bave objavljivanjem lažnih vesti. Docnije je to postao svetski trend i mnogi su počeli da manipulišu informacijama putem objavljivanja netačnih vesti, komentara stručnjaka, „hvatanja“ za samo jedan segment i vađenja rečenog iz konteksta.
„Međutim, svedoci smo i činjenice da je tokom 2017. još jedan izraz postao globalno popularan. Radi se o ’ruskim hakerima‘ i njihovom navodnom uticaju na proces predizbornih kampanja kako u SAD, tako i potom u različitim evropskim zemljama. Sad se ’za svaki slučaj‘ odmah traži nekakav ruski trag. ’Lažne vesti‘ odnosno ’fejk njuz‘ i ’ruski hakeri‘ su zato dva nova izraza koja se sve češće zajedno koriste i sad se globalno javlja utisak da su navodno ’ruski hakeri autori lažnih vesti‘. Ironično je da je upravo ova kovanica zapravo pravi primer lažnih vesti“, jasan je Asafov.
„Leš“ je već odavno tu
„Fejk njuz“ je, dodaje Slobodan Reljić, u stvari nešto što je sad samo isplivalo na površinu, kao leš koji je potonuo u reci.
„Ako pogledate najvažnije događaje u 20. veku, mediji su uvek bili sredstvo, da ne kažem oružje a ne ogledalo, istine. Imate Prvi, pa Drugi svetski rat, znate kako je bilo u Hladnom ratu, i vidite sad ovu posthladnoratovsku sferu. Tako da je to sa Makronom tipičan pokušaju krpljenja izderanih elemenata, bez ikakve nade“, sugeriše Reljić.
Makron će možda doneti neki zakon koji bi pre svega štitio njega i njegovu političarsku ekipu, rezonuje taj novinar, ali i to je sve teže i ni to neće ići tako lako, ni u ovakvoj Francuskoj koja je izabrala Makrona.
„Najvažnija stvar je što to uopšte ne rešava osnovne probleme Zapadnog sveta koji su sve veći. To je svet u opadanju, koji nema problema sa zdravim idejama i realnim pogledom na svet. Tako da je rat protiv ideja koje dolaze iz nekog drugog sveta osuđen na propadanje i na neku vrstu unutrašnjeg zatvaranja koje u stvari samo nanosi štetu društvu koje to čini“, ukazuje Reljić.
Generalno gledano, to što je postalo jasno da se u svetu medija manipuliše lažnim informacijama jeste, prema mišljenju politikologa Asafova, dobro. Svaki vid suprotstavljanja lažnim vestima je, dodaje on, svakako nešto pozitivno i nadam se da će doprineti da u svetu medija bude manje dezinformacija.
„Takođe, nadam se da potezi francuskog predsednika neće biti samo fasada za ponovne neosnovane optužbe na račun Rusije“, napominje Asafov.
Pasivna javnost koju ne treba ubeđivati
Zapad ne brine javnost i način kako će da biraju „lažne vesti“, sugeriše Slobodan Reljić.
„Za vreme Hladnog rata, u Rusiji su smatrali da sve što dolazi sa Zapada odmah treba da se išutira. Zapad je sad u tom stanju. Ron Pol, američki senator koji sad ide u penziju, rekao je da Zapad danas liči na Sovjetski Savez u opadanju. Zapad će sve što ima ikakve veze sa dolaskom neke ideje iz Rusije proglašavati lažnim vestima“, kategoričan je Reljić.
Ti zakoni, dodaje on, zapravo će biti elastični zakoni, ako zaista budu postojali jer to ne može da funkcioniše kao zakon već kao metod samovolje, a zakon će biti pokriće.
„To će biti ideja. A onda će se tražiti unutrašnji neprijatelj. Pazite, kod fobija nemate racionalne stvari. Tražiće one koji govore nešto što je protiv njih, to će biti povezivano sa ruskim, i onda će to tako da bude likvidirano“, kaže Reljić.
Idejne tvorce ovakvog nauma, podvlači Reljić, ne zanima da ubede javnost.
„Komičan je način kako je Makron tamo uopšte izabran. Onda je komično koliko je glasova izgubio za dva-tri meseca. Tu se više na javnost ne računa kao na nekoga ko treba da bilo šta podrži. Računa se da će javnost biti pasivna. To je u stvari današnji njihov osnovni cilj“, predviđa Reljić.
Glavna uloga francuske javnosti, dodaje on, biće da se takav zakon uopšte donese.
