U Italiji je nedavno izdata knjiga koja daje uputstva kako prepoznati te lažne vesti, gde se daju primeri o svemu, od Sirije do bure oko Rašagejt (Russiagate).
U intervjuu za Sputnjik, autor knjige „Fejknjuz. Manipulisanje propagandom u medijima od rata u Siriji do Rašagejta“ Roberta Vivaldelija, govori u pravo o potrazi za alternativnim informacijama.
„Izabrao sam upravo ovu temu za knjigu, jer sam se bavio projektom ’Vojni dnevnik‘ i uvek sam pokušavao da izađem iz okvira jedne informacije, onakve kakvu je prezentuje izvor, posebno kada se radi o ratovima i oružanim konfliktima. U prvom redu, u knjizi se razmatra libijska kriza 2011. godine i želeo sam da u jednoj knjizi objavim sve dezinformacije koje sam nalazio o Siriji, Libiji i sve do skandala Rašagejt“, objašnjava Vivaldeli.
Naš sagovornik, koji je inače i glavni urednik sajta Oltre la linea, navodi da se nažalost u ovom trenutku mnoge vesti ignorišu iz čisto političkih razloga. U slučaju Rašagejta, došlo se praktično do apsurda. Optužbe na račun Pola Manaforta, koje je izneo Miler, specijalni državni tužilac SAD, nemaju nikakve veze sa mogućim i navodnim mešanjem Rusije u američke izbore. Mediji pišu da je Rusija uticala na rezultat izbora koristeći banere na Fejsbuku i da je za to navodno platila 60 hiljada dolara. Potpuno je sumanuto to što ljudi veruju da se za tu količinu novca može uticati na ishod izbora u jednoj državi kao što su SAD.
„Pa ipak, bojim se da se ta izrazito jaka antiruska kampanja koja dovodi do loših osećanja i negativnih stereotipa, neće uskoro završiti. Svakodnevno takozvani liberalni američki mediji ponavljaju neistine o Rusiji. Svi listovi su pisali o vezama Trampa sa Rusijom, ali niko nije navodio dokaze. Zapravo, suštinskih informacija nije ni bilo, a ova tehnika je primenjivana mnogo puta. Nedeljama su mediji pisali o genocidu u sirijskom Alepu, a potom o situaciji u Raki, gradu koji je u potpunosti uništila međunarodna koalicija na čelu sa SAD. Pa ipak, ovde se niko usudio da piše o genocidu. Žrtve su neizbežne tokom građanskih ratova, ali su ove vesti tumačene na različite načine“, rezigniran je Vivaldeli.
Našeg sagovornika posebno brine tendencija pisanja protiv Rusije i svega ruskog, samo kako bi se dospelo u prestižne novinarske krugove. U početku je ova taktika bila svojstvena američkim liberalima i neokonzervativcima, kako ne bi prepustili pobedu Trampu.
„Međutim, ova histerija je došla i do EU, pa i do Italije. Na primer, neki mediji su preneli vest da je Putin navodno uticao na situaciju u Kataloniji. Zamislite, čak su ga i u tu priču ’ugurali‘. Drugi mediji su naširoko pisali kako je Putin uticao na izbore u Nemačkoj, Italiji i u svim državama sveta. To dovodi do očaja sve one koji žele da dođu do istine“, objašnjava Vivaldeli.
Italijanski publicista smatra da ne postoji nikakva zavera između Rusije i administracije Trampa, kao i da se Rusija nije mešala u rezultate izbora ni u SAD, ni u ostalim evropskim državama.
„Savetujem svima da informacije traže ne samo prateći zvanične izvore, već i alternativne. Ako se radi o dešavanjima u Severnoj Koreji, mogu se naći informacije u kineskoj štampi ili ruskoj. Ljudi bi danas trebalo da informacije prihvataju kritički, ali bez predrasuda i da za dodatnim vestima tragaju po svetskim medijima. U krajnjoj liniji, ja se trudim da tako radim“, zaključuje Vivaldeli.
