Da je tokom ratova devedesetih na Balkanu postojala neka komisija koja bi se bavila šta je lažna a šta istinita vest koje su zapadni mediji slali svojim redakcijama, pitanje je da li bi pre svega Srbija bila tako demonizovana u svetu, ali i da li bi svet tako olako odlučio da bombarduje jednu suverenu državu. Dakle, tada je svaka vest u kojoj se pominje Srbija i tadašnji režim imala negativnu konotaciju i za Zapad bila — dobra vest. Dvadeset godina kasnije ispostavilo se da je većina vesti koje su tada zauzimale udarne termine u Zapadnim medijima bila lažna, ili što bi danas rekli, „fejk“.
Međutim, za to niti je ko odgovarao, niti je kome palo na pamet da te iste medije pozove na odgovornost, iako je sve, poput Račka, bilo izrežirano. O Srebrenici da i ne govorimo…
Ali danas je sve drugačije. Tome u prilog ide i činjenica da je dovoljno su šefovi diplomatija Evropske unije za novembar zakazali zasedanja posvećeno spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Unije, s ciljem da „razotkrivaju i potiru neistine o EU, koje, kako EU veruje, širi Rusija“, a za koje je zadužena radna grupa Stratkom u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), osnovana pre dve godine.
Ovaj tim čine diplomate, birokrate i bivši novinari koji proveravaju vesti kako bi ustanovili da li su lažne. Za 16 meseci tim je razotkrio 2.500 lažnih priča, a kako piše „Njujork tajms“, mnoge od njih su vezane za Rusiju.
Kako i na osnovu čega ova grupa dešifruje šta je ruska medijska propaganda koja kako tvrde deluje na istoku Evrope, Zapadnom Balkanu i u Srbiji?
Ova grupa, naravno, obilato koristi društvene mreže kao što su Fejsbuk i Tviter. Da uprostimo stvari, ako pogledamo njihove naloge na ovim društvenim mrežama, nećemo zateći primere lažnih vesti koje „proizvodi Rusija“ nego primere vesti koje se njima ne dopadaju ili smatraju da je sagovornik u određenom tekstu nepodoban. Pritom se ne navodi kako je to nepodoban. Na primer: Na Fejsbuk profilu ove grupe stoji sledeći naslov: „Rusija nikada ranije nije napala Evropu“ — to je ono što proruski mediji iz kažu o Finskoj. Nemojte biti prevareni! Ostanite ispred igre“.
Iza toga sledi članak na njihovom sajtu koji objašnjava zašto je to „fejk“ vest. Na istom sajtu nalazi se u nizu tekstova i detaljna analiza ruskih političkih tok-šou emisija za koje članovi ove grupe, u stvari na osnovu lične percepcije, iznose zaključak da je medijska propaganda to što se sve emisije više bave temama koje nisu vezene za Rusiju, nego ruskim temama. Na satu postoji objašnjenje za proizvodnju fejk vesti, naravno zasnovano opet na osnovu lične procene uposlenih u ovoj grupi i za rad medijskih kuća Sputnjik i RT. Doduše, kada se tekst pročita, teško da može da se uoči neki argument ali…. Njima na dušu.
Osim toga, ova grupa plasira i male video-spotove sa naslovnim stranicama Sputnjika i RT-a sa odabranim naslovima preko kojih se udara pečat na kom piše — lažna vest. Bavi se i brojkama, koliko puta je napisana neka negativna, a ne lažna vest u ruskim medijima ponaosob o svakoj državi: Nemačkoj, Danskoj Češkoj… Koliko je puta napisana neka vest, izveštaj ili tekst, koja se u novinarstvu zove kritika o EU.
To je ono čime se ova grupa bavi, a zbog čije uspešnosti će tražiti od članica EU još novca kako bi se odbranili od ruskih lažnih vesti.
Dmitrij Kulikov, stručnjak za politički menadžment objašnjava da je „Istočni Stratkom — task fors“ bio formiran zato što su Evropljani shvatili da oni više nemaju monopol na izvoz „lažnih vesti“, a upravo na taj način njihove državne institucije i mediji doživljavaju sve što proizvode RT i Sputnjik.
„Sve je to kod njih izazvalo veliko iznenađenje i konfuziju. Pre nekog vremena, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je izjavila da je za dve godine ova operativna grupa raskrinkala više od 3.000 pokušaja dezinformacije od strane Rusije. To zvuči veoma lepo, ali kolege koje su proučavale podatke koje je sakupio ovaj evropski tim kažu da u njima nema ništa konkretno. Rekao bih da je sama po sebi izjava o 3.000 lažnih vesti — lažna vest. EU troši novac potpuno neracionalno, ali to je još jedan od simptoma krize tog sistema“, ocenjuje naš sagovornik.
Naš sagovornik ne razume zašto i EU ne jača sopstvene medije kao što je uradila Rusija, već formiraju specijalni tim koji „demantuje“ ruske „fejk njuz“. Naš sagovornik ne veruje da će po ovom pitanju doći do pomirenja između Rusije i EU, jer bi, kako kaže, za Evropu pomirenje značilo da oni priznaju poraz u tom medijskom ratu.
