Čisto kao suza! The trojka!
Američki komentator je onomad, pa se to docnije ustalilo kao dobra praksa, tokom prenosa košarkaške utakmice reprezentacije Srbije za pogodak koji ne dohvati ni tablu, ni obruč, niti okrzne mrežicu upotrebio srpski izraz —„čisto kao suza“. Doista, on je to rekao dosta mekše — „ćisto“, ali je potom upotrebio i drugi, srpski, izraz za pogodak od tri poena — „trojka“.
Godina treća.
Pogodak — čist kao suza — Sputnjika i vas „sputnjikovaca“. I onih trećih, koji se prave da nas ne vole, ali pažljivo slušaju i još pažljivije čitaju.
Trojka koja je pogodila cilj, a nikoga nije okrznula. Treba to umeti. Mnogi su nas optuživali, niko nije ni pokušao da nas tuži, svi su nam verovali!
Kad ste relevantan izvor i za one koji vas simpatišu, i za one kojima ste manje simpatični, a sve to u vremenu lažnih vesti, klik novinarstva i hibridnog ratovanja, onda su činjenice neumoljive — na pravom ste putu. A vi na pravom mestu.
Tri je, inače, broj neodvojiv od Srba. Odvajkada.
U ime Oca, Sina i Svetog duha — sa tri, sastavljena, prsta. U ime pobeda, posle poraza, kad je teško iz prkosa, kad je još teže iz inata — sa tri, rastavljena, prsta.
Kao ljubav, vera i nada.
Osetili smo sve to od vas. I ljubav, i veru, i nadu. I stigli do — bez njih se ne može. Neka smo vrsta simbola. Kao onomad Zvezda, Politika i Srpska pravoslavna crkava.
Hvala.
Košarkaši nas ni ove godine nisu razočarali. Bukvalno prva startna petorka nije otišla na takmičenje, a vratili su se pobednički. Zato su nas razočarali prijatelji, pardon partneri, Francuzi. Nije ni trebalo Haradinaju da stavljaju bukagije, ako su znali da će da ga puste. Posle ga, ne Francuzi, izabraše i za premijera. Kakva „država“, takav i „premijer“.
Uzgred, Srbija je i ove godine država sa tri premijera — predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u pokrajini Vojvodina Igor Mirović, i u pokrajini Kosovo i Metohija samoprozvani Ramuš Haradinaj.
Mada, ima i onih koji pominju tri srpske države. Mi se u to ne mešamo. Činjenice su svete, komentari slobodni, pa Sputnjik komentare ostavlja drugima, a on je izveštavao i obaveštavao i o svim dešavanjima u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Predsednika imamo novog, a vlast staru. Tako je odlučio narod, već u prvom krugu, a sve je inicirao Glavni odbor SNS-a. Aleksandar Vučić se nije bunio.
Srbi su ove godine osim Vučića izabrali i Donalda Trampa. Sećate se kakvo je to veselje bilo. Još veće što nije pobedila ona Hilari sa prezimenom Klinton. Od garantovanih 10 mesta za srpske poslanike na Kosovu i Metohiji, Srpska lista je obezbedila 9 mandata, dok je 1 mandat osvojila Samostalna liberalna stranka. Svi oni će biti „na straži pored Prizrena“ dok nam Tramp ne vrati Kosovo. I Metohiju.
Počeli smo da pričamo i sa samima sobom o Kosovu, a Evropa ne bi bila Evropska unija kad nas ne bi nagradila za pokazivanje tog demokratskog kapaciteta, pa je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker brže-bolje požurio da nam javi da ne lipšemo do 2025. Tada ćemo, možda, postati članica EU.
Dobro, tu radost evropeizacije na grani je pokvario Putin. Prezire čovek foliranje, a voli da naklonost pokazuje konkretnim stvarima — stigli „migovi“.
Nije važno da li će u tim avionima biti američka nafta pronađena ispod peska na Bliskom istoku. Važno je da lete. A i komšijske krave nešto oboljevaju.
Kao što Sputnjiku sve ove tri godine, a dobri vam stojimo biće tako i nadalje, nije bitno ko se kako zove, kojem se bogu moli, koji pol voli, koga glasa, u čije ime talasa, već samo da li je kompetentan za neku temu.
Sputnjik, kao što ste mogli da čujete i pročitate, nema ni napisane ni nenapisane liste poželjnih ni nepoželjnih sagovornika. Otvoreni smo za sve. I prema svima.
Mi govorimo ono što drugi prećutkuju.
Sami odlučite hoćete li trgovati kriptovalutama, ali znajte da uz Sputnjik neće biti rizika.
Volite. Verujete. Nadajte se.
