Žarko Rakić, v.d. glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Politika, za Sputnjik kaže da je godina za nama bila veoma povoljna za medije utoliko što je bila bogata temama o kojima su mogli da izveštavaju, da ih analiziraju i da pokušaju svojim čitaocima i gledaocima da otkriju pozadinu onoga što se oko njih događa.
Sirija
Kada je reč o svetskim vestima, napominje Rakić, ono što pada u oči je da je jedan rat, onaj u Siriji, priveden kraju.
„Na početku godine to je izgledalo skoro kao nemoguća misija. Međutim, korak po korak sirijske trupe predsednika Asada su uz pomoć ruskih snaga uspele da pobede Islamsku državu u Siriji. Istovremeno, ona je pobeđena i u Iraku, tako da je situacija na kraju ove godine sasvim drugačija kada je reč o toj terorističkoj tvorevini na Bliskom istoku. U samom finišu 2017. imali smo i jedan potez američkog predsednika Donalda Trampa koji je najavio selidbu američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, što je samo dodatno zakomplikovalo situaciju u ovom regionu koji je već decenijama najnemirniji na svetu i udaljilo mir i konačno rešenje ovog višedecenijskog problema mnogo dalje od realnosti“, kaže Rakić.
Da je završetak borbe protiv terorizma u Siriji najznačajniji događaji prethodne godine smatra i Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica radija i veb-portala Sputnjik Srbija.
„Rusija je tu napravila veoma važnu stvar jer je u trenutku kada je ušla u Siriju — ta zemlja bila pred raspadom. Da je ruska intervencija kasnila samo nedelju dana, Sirije verovatno više ne bi bilo. Nažalost, ozbiljna borba koja je vođena nekada nije bila samo protiv terorista, jer se pokazalo da su u tom ratu na različitim stranama učestvovali ljudi koji bi po definiciji morali da se bore protiv terorizma. Pokazalo se da su mnoge zemlje koje su se na rečima borile protiv terorizma, zapravo pomagale teroriste, a pomagano je i opoziciji koja se oružjem borila za neka svoja prava. Sve je to u jednom trenutku pobeđeno i to je zaista velika zasluga ruske armije. S druge strane, to je pokazalo i sposobnost ruske armije. Rusija je tom pobedom ponovo izašla na svetsku političku scenu kao vrlo ozbiljan igrač i ponovo se pokazalo ono što je odavno trebalo da znamo — da bez Rusije nijedan problem ne može da se reši“, objašnjava Milinčićeva.
Susret Putina i Vučića
Događaj koji je za našu zemlju veoma važan, napominje glavna urednica Sputnjika, jeste nedavna poseta predsednika Vučića Putinu.
„Našem predsedniku je zaista data važnost na koju mi nismo navikli u drugim zemljama. Nismo navikli da se naš predsednik dočekuje kao predsednik jedne svetski zaista važne zemlje, a slušali smo i našeg ministra inostranih poslova koji je delio lekcije u Americi — kako treba dočekati goste. Najčešće su naši najviši predstavnici primani maltene na kroz kuhinjski ulaz i ispraćani da daju izjavu iza nekakve ograde i na nekom izlokanom asfaltu. Međutim, pokazalo se da ima zemalja koje nas drugačije doživljavaju. Naravno, našoj sujeti to godi i mislim da je pokazalo i svetu koliko je Rusiji ova zemlja važna. Pokazalo se da se prema Srbiji, bez obzira na to što je mala zemlja i pod velikim pritiscima, ipak mora sa uvažavanjem odnositi. Ja se nadam da će to imati pozitivnog efekta, jer su prvi efekti bili negativni a pritisci postali sve jači“, kaže Milinčićeva.
Sastanak srpskog i ruskog predsednika u Moskvi izdvaja i Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik lista Večernje novosti.
„Ono što je obeležilo godinu, a dogodilo se na njenom samom kraju, jeste susret Vladimira Vladimiroviča Putina sa Aleksandrom Vučićem. Ta trodnevna poseta na Svetog Nikolu jedan je istorijski događaj koji je izazvao veliku pažnju i medija i javnosti, jer je i sa jedne i sa druge strane to bila neka vrsta prijateljskog isijavanja i jasno je da će Srbija imati kako podršku u svojim međunarodnim borbama i neprilikama koje je snalaze, tako i čitav niz ekonomskih privilegija“, napominje Vučelić.
Donald Tramp
Govoreći o bitnim svetskim dešavanjima koja su prethodne godine zaokupila pažnju lista na čijem je čelu, Vučelić podseća da 2017. počela vrlo značajnim događajem — izborom i inauguracijom Donalda Trampa za predsednika SAD.
„Mnogo pažnje smo tome posvetili i mnogo je bilo očekivanja, ali su se mnoga od njih izjalovila. Druga važna stvar bio je ’bregzit‘ i početak pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU. Takođe, na dostojanstven način smo ožalili smrt Vitalija Čurkina, čoveka koji je zdušno branio srpske interese i visoko podigao ruku u SB UN kada je glasao protiv britanske rezolucije o genocidnosti našeg naroda. Još jedna smrt je takođe bila u središtu pažnje — Zbignjeva Bžežinskog, jednog od tvoraca mnogih opakih stvari koje su se dogodile u svetu. To jeste vredno pomena, ali moram da kažem da nije izazvalo neku posebnu žalost. Takođe, bilo je puno terorističkih akata prethodne godine, između ostalog i u Mančesteru, ali i političkih napada poput svrgavanja Roberta Mugabea, višegodišnjeg predsednika Zimbabvea“, kaže Vučelić.
Dolazak Trampa na vlast izdvaja i urednica Sputnjika Srbija.
„Njega smo čak i mi dočekali sa nekakvom nadom da će se svet promeniti jer se Amerika promenila, htela ona to ili ne. Međutim, nije se promenio odnos SAD prema svetu. Sve te promene u Americi Donald Tramp plaća cenom koja će ih skupo koštati u međunarodnim odnosima. Koliko god on govorio o želji da sa Rusijom uspostavi pristojne odnose, on to nije uradio i nažalost, pod njegovom vlašću, odnosi Rusije i Amerike su se dramatično pogoršali. Posledice toga će biti loše po ceo svet. Gledali smo i čitali u intervjuu Olivera Stouna sa Putinom, kada on ruskog predsednika pita: ’Zašto Amerikance nazivate partnerima, kad su vam oni više neprijatelji?‘, a Putin kaže: ’Mi i Amerikanci moramo biti partneri, jer ako to ne budemo, loše će biti celom svetu‘. Ja se nadam da će to shvatiti i druga strana“, poručuje Ljubinka Milinčić.
Severna Koreja
Žarko Rakić, v.d. glavnog urednika Politike, podseća da se tokom čitave godine provlačilo pitanje — šta će biti sa Severnom Korejom?
„Pjongjang je svaki čas imao neku novu raketu probu, provocirao pre svega Južnu Koreju, plašio Japan i stavio na veliku probu administraciju u Vašingtonu, jer osim sankcija i njihovog pooštravanja nije bilo drugih nagoveštaja kako bi Severna Koreja mogla da se urazumi. Pretnja ratom se spominjala kao mogućnost, ali na sreću ništa konkretnije se u tom pravcu nije događalo, tako da će pitanje Severne Koreje svakako biti nešto čime ćemo se baviti i naredne godine“, napominje Rakić.
Nemačka
Kada je reč o Evropi, Rakić kao glavni događaj izdvaja parlamentarne izbore u Nemačkoj.
„Neprikosnovena kancelarka i vladarka Nemačke Angela Merkel je, da tako kažem, izvojevala Pirovu pobedu. Nemačka je još bez vlade, a kada je Nemačka bez vlade, to znači da ni Evropska unija ne može da funkcioniše punim kapacitetom. Ostaje nam da vidimo da li će u Berlinu vlada ’velike koalicije‘ biti zaista formirana u januaru ili februaru, tako da bi i Nemačka i Evropska unija mogle da se ozbiljnije pozabave mnogobrojnim problema koji su se u međuvremenu nagomilali“, ocenjuje Rakić.
Izbori u Srbiji
Događaje na domaćoj sceni, kaže Rakić, obeležili su predsednički izbori, za koje znamo kako su se završili.
„Uprkos očekivanjima da bi rezultat izbora mogao da donese malo više mira na domaćoj političkoj sceni, to se nije dogodilo. Politička situacija u Srbiji je takva da se svaki čas dešavaju nove svađe i novi problemi, od Skupštine preko ulice, pa su nekako u drugi plan pale ekonomske mere i pokazatelji oporavka srpske privrede. Državni dug je osetno smanjen i približili smo se mađarskim kriterijumima koji nas kvalifikuju za članstvo u Evropskoj uniji, dogodilo se povećanje plata i penzija, a tokom čitave godine su ocene MMF-a bile veoma pozitivne. Mislim da je 2017. postavila dobar temelj da u narednu godinu ulazimo, mislim s pravom, kao umereni optimisti“, ocenjuje Rakić.
I glavni urednik lista Novosti kao jedan od najznačajnijih događaja u prethodnoj godini izdvaja pobedu Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima i njegovu inauguraciju.
„Čitav politički život se, na neki način, sveo upravo na njega. Ili je on u nekoj političkoj akciji ili drugi smatraju da je njihova politička akcija zasnovana na tome da ga ogovaraju i opanjkavaju, pa tako možemo konstatovati da je politički život u Srbiji znatno redukovan“, konstatuje Vučelić.
