Početkom novog veka, 47-godišnji predsednik Rusije Vladimir Putin odmah se suočio sa najvećim problemom zbog kog će uskoro čitavo čovečanstvo zahvatiti strah — sa terorizmom.
„Danas ja, kao i vi, sa porodicom i prijateljima nameravao sam da poslušam čestitku predsednika Rusije Borisa Jeljcina, ali se desilo nešto drugo“, rekao je Putin u noći 1. januara 2000. godine u svom prvom novogodišnjem obraćanju, nakon čega je iste noći otišao u Čečeniju, kako bi tamo proveo prazničnu noć sa vojskom. U prvim satima na najvišem državnom mestu Putin je dao na znanje da je njegov glavni zadatak iskorenjivanje ekstremizma i uspostavljanje reda u zemlji.
U istom obraćanju u svojstvu vršioca dužnosti on je izjavio da „ni minut neće postojati vakuum vlasti u zemlji“.
„Svaki pokušaj da se izađe izvan okvira ruskog zakona, izvan Ustava Ruske Federacije biće sasečen u korenu“, naglasio je on. Privrženost oštroj liniji u borbi protiv terorizma postala je glavna karakteristika prvog predsedničkog mandata Vladimira Putina. Kasnije, kada su se i Evropa i SAD suočile sa pojavom ekstremizma, počele su sve više da slušaju glas Kremlja, a kritike na račun ruske antiterorističke politike su se smanjile.
Paralelno su u Rusiji, koja je bila uzdrmana separatističkim težnjama regiona, tekli procesi jačanja vertikale vlasti. Na prvoj sednici Vlade u svojstvu vršioca dužnosti predsednika Putin je izjavio da je „mehanizam vlasti bio jako zapušten“ i počeo je sa njegovom reformom, čime je na sebe navukao kritike zbog kršenja ljudskih prava i sloboda građana.
Za 18 godina vladavine na najvišim državnim funkcijama, Putin je postigao da njegova politika unutar zemlje dobije odobrenje, nekada i do 80 odsto ljudi, a da glas Rusije na međunarodnoj sceni postane, u nekim stvarima, i odlučujući. Uticajni magazin „Tajm“ ga je 2014. godine proglasio i za ličnost godine.
U novoj 2018. godini ruskom predsedniku predstoje novi izbori, a ostaje i stari problem sa kojima je i krenuo u političku avanturu: borba protiv terorizma.