Građani Srbije, koji bi zahvaljujući radu u Rusiji te godine rada mogli da povežu sa stažom u Srbiji i tako steknu pravo na penziju, moraće da se strpe još nekoliko meseci. Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Rusije, koji su nedavno u Moskvi potpisali ministri za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević i Maksim Topilin, moraće prvo da usvoje parlamenti u obe zemlje kako bi stupio na snagu, objasnio je pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Milošević.
On za Sputnjik kaže da je najveći značaj stupanja na snagu tog sporazuma na kojem se radilo sedam godina, u tome što će zahvaljujući njemu mnogima radni staž u Rusiji pomoći da ostvare penziju.
Proteklih decenija, kada su u Srbiji ljudi lako ostajali bez posla, a do novog teško dolazili, mnogi su radom u Rusiji obezbeđivali egzistenciju sebi i svojoj porodici. Pre dve godine izmenjeni zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podigao prag za odlazak u penziju, mnoge je onespokojio uz zapitanost kako do penzije.
Zato će ovaj sporazum makar nekima to omogućiti. Uslov je, naravno, da su u Rusiji bili prijavljeni da rade i da imaju uplaćivane doprinose za penziono osiguranje.
„Svi oni koji su radili ’na crno‘ neće moći da ostvare pravo na penziju i to je savet svim našim državljanima koji idu da rade u Rusiju da prethodno provere da li su prijavljeni i da li se uplaćuje doprinos, kako sutra ne bi došli u situaciju da ne mogu da ostvare prava koja su Sporazumom dogovorena“, kaže Milošević za Sputnjik.
A ta prava im omogućavaju da spoje srpski i ruski staž i dođu makar do one umanjene penzije za koju je neophodno minimalnih 15 godina radnog staža.
Bitna odredba je da Sporazum važi i retroaktivno, odnosno i za period do njegovog stupanja na snagu. Na njega će moći da se pozivaju i građani koji su radili u Rusiji bilo kada, čak i u periodu SFRJ, precizirao je Milošević.
„Praktično to znači da neko ko je radio 10 godina u Srbiji i 10 godina u Rusiji, a danas nema pravo na penziju, stupanjem na snagu ovog sporazuma, imaće pravo na dve penzije, onu srazmernu radu u Srbiji i onu srazmernu godinama rada u Rusiji“, slikovito je objasnio pomoćnik ministra.
On smatra da će još češći slučajevi biti da će naši građani koji su, na primer, radili 20 godina u Srbiji i pet godina u Rusiji, koji sada dobijaju penziju samo na osnovu „srpskih“ 20 godina plaćanja doprinosa, ubuduće ostvariti i pravo na ruski deo penzije.
Milošević napominje da za ostvarivanje tih prava nije bitno kako je neko otišao na rad u Rusiju, da li posredstvom poslodavca ili je sam otišao i našao posao. Jedino je bitno da je za taj posao koji je tamo rađen plaćen doprinos u Rusiji i to najmanje godinu dana.
Na pitanje koliko naših ljudi bi moglo da ostvari prava iz Sporazuma, on kaže da se ne zna broj naših ljudi kojima su plaćani doprinosi u Rusiji.
„Prema nekim podacima koje imamo trenutno je u Rusiji po različitim osnovama oko 6.000 naših radnika. To su podaci koje smo dobili od kolega sa ruske strane“, rekao je Milošević, ističući da Sporazum podrazumeva reciprocitet i da se iste odredbe odnose i na Ruse koji rade u Srbiji.
Objašnjavajući postupak za ostvarivanje prava na ruski deo penzije, on je rekao da se zahtevi podnose Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) u Srbiji, odnosno njegovoj jedinici na teritoriji opštine gde podnosilac zahteva živi.
Zahtevi se, kaže, podnose na srpskom jeziku, svi dokazi su na srpskom, tako da će nadležni organi koji sprovode postupak, ukoliko je potrebno, materijal prevoditi na ruski jezik. Fond PIO će u postupku koji je propisan sve završiti, a penzija će onome ko živi u Srbiji ovde biti i isplaćivana, precizirao je pomoćnik ministra koji je bio deo tima koji je radio na Sporazumu.
Milošević napominje da bi slične sporazume kao taj sa Rusijom Srbija u narednoj godini trebalo da usaglasi i sa Kinom, Kvebekom i Australijom i da se na njima uveliko radi.
