Podizanje praga za odlazak u penziju, u skladu sa pre dve godine izmenjenim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, mnoge je onespokojilo uz zapitanost kako do penzije. U Srbiji u kojoj je toliko ljudi ostajalo bez posla i do njega ponovo teško dolazilo, kada je i povezivanje radnog staža bilo problematično, puna penzija sa 65 godina starosti i 40 godina staža mnogima je nedostižan cilj. Pogotovo onima koji su za egzistencijom potegli na rad u inostranstvo.
Sporazum o socijalnoj sigurnosti, koji je nedavno usaglašen između Srbije i Ruske Federacije, mnogima od njih će omogućiti da spoje srpski i ruski staž i dođu makar do one umanjene penzije za koju je neophodno minimalnih 15 godina rada.
Pomoćnik ministra za rad, zadužen za penziono i invalidsko osiguranje Zoran Milošević, koji je učestvovao u izradi Sporazuma, nada se da će on stupiti na snagu do kraja godine. Do tada mi u Srbiji možemo da završimo sve procedure, ali kakve su one ruske i da li će i oni do tada to moći da urade, ne bi mogao da spekuliše.
Posle dugih pregovora, koji su trajali sedam godina, Sporazum je parafiran, što znači da su delegacije dve države apsolutno usaglasile tekst i on sada treba da prođe kroz proceduru usvajanja i u jednoj i u drugoj državi, kaže Milošević za Sputnjik.
On, međutim, napominje da naši građani koji će moći da računaju i rad u Rusiji u penzioni staž ne treba da brinu hoće li stupiti na snagu za pola godine ili nešto kasnije, jer će on važiti retroaktivno. Veoma je bitno da će se računati staž koji je ostvaren i pre na primer 20 godina, a ne samo od stupanja na snagu Sporazuma. Penzija će se, kako napominje, dobijati u Srbiji.
Sporazum će se odnositi samo na one koji su uplaćivali doprinose za penziono osiguranje, kako u Srbiji, tako i u Rusiji. Objašnjavajući najvažnije odredbe usaglašenog teksta, Milošević kaže da je to svakako sabiranje radnog staža u obe države, ukoliko je to potrebno za ostvarivanje prava na penziju.
„Neko ko je radio 10 godina u Srbiji i isto toliko u Rusiji i kada navrši potrebne godine starosti, danas ne može da ostvari pravo na penziju, jer nema zakonom propisan minimum od 15 godina radnog staža. Sutra kada Sporazum stupi na snagu, on će dobiti dve penzije, jednu iz Srbije, jednu iz Rusije. To će biti ukupno 20 godina, s tim što će penzija biti određena srazmerno godinama staža u svakoj državi“, objasnio je pomoćnik ministra za rad.
On podseća i na to da neko ko je, na primer, radio 25 godina u Srbiji i pet godina u Rusiji, sada dobija penziju samo za „srpskih“ 25 godina plaćanja doprinosa.
„Sutra će on i za ovih pet godina navršenih u Rusiji ostvariti pravo na penziju“, ukazuje Milošević na još jednu važnu odredbu budućeg Sporazuma.
Važnim je ocenio i to što procedura za građane neće biti komplikovana. Svi zahtevi će se podnositi u Srbiji, u filijali Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) na teritoriji opštine gde podnosilac zahteva živi, a Fond PIO će u postupku koji je propisan sve završiti, naglasio je pomoćnik ministra.
Na pitanje na koga će se Sporazum odnositi, s obzirom na to da su naši ljudi na razne načine dolazili do posla u Rusiji, Milošević ističe da pravo može da ostvari samo onaj ko je u Rusiji najmanje godinu dana plaćao doprinose za penziono osiguranje.
„Ako je neko otišao potpuno privatno, ali je plaćao doprinos, on će ostvariti pravo na penziju. Suština je da je neko plaćao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Način na koji je otišao je nebitan“, podvukao je on.
Koliko naših državljana na radu u Rusiji može da računa na korist od Sporazuma on nije mogao da precizira.
„Koji je broj naših ljudi koji rade i plaćaju doprinos u Rusiji to zaista ne znamo. Prema nekim podacima koje imamo trenutno je u Rusiji po različitim osnovama oko 6.000 naših radnika. To su podaci koje smo dobili od kolega sa ruske strane“, rekao je Milošević, ističući da Sporazum podrazumeva reciprocitet i da se iste odredbe odnose i na Ruse koji rade u Srbiji.
Direktor ruskog Instituta za aktuelnu ekonomiju Nikita Isajev smatra da sve veći broj radnika ne želi više da bude deo ’sive ekonomije‘, jer vodi računa o budućnosti, to jest o starosti. Za to su, smatra on, neophodne i mere podsticaja, poput Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Rusije i Srbije.
„Pozdravljam potpisivanje tog bilateralnog sporazuma i smatram da je to civilizovani pristup rešavanju problema. Iako se ekonomska kriza u Rusiji nastavlja, država brine o pravima običnih radnika. A pošto Srbiju percipiram ne samo kao prijateljsku zemlju, nego i kao jedan od prozora u Evropu, smatram da Rusija na taj način poručuje ne samo Srbiji, već i čitavoj Evropi, da za nju ’socijalne obaveze‘ nisu prazne reči“, kazao je Isajev za Sputnjik.
Sporazume kakav je usaglasila sa Rusijom Srbija ima sa 28 zemalja. Osnovni princip tipičan za sve njih je jednak tretman osiguranja, da se primenjuje zakonodavstvo zemlje u kojoj se radi, princip sabiranja staža, ako je to potrebno da se ostvari penzija, i da će se osobi koja živi u Srbiji, tu i isplaćivati penzija ostvarena u državama sa kojima je potpisan sporazum, objasnio je Milošević.
Srbija trenutno pregovara o potpisivanju sporazuma sa još nekoliko država. To je Kvebek koji ima posebna ovlašćenja da sklapa sporazum o penzijsko-invalidskom osiguranju sa drugim zemljama. Sa Kanadom imamo potpisan sporazum, ali se on ne odnosi i na njenu provinciju Kvebek čija je organizacija drugačija, napominje on.
„O sporazumu sa Kvebekom ćemo pregovarati u toku ove godine, kao i o onom sa Grčkom sa kojom do sada nismo imali nikakav sporazum. Nastaviće se pregovori sa Ukrajinom koji su počeli, pa su iz poznatih razloga zbog situacije u toj zemlji prekinuti. Do kraja ove ili početkom iduće godine će početi pregovori sa Australijom“, rekao je Milošević.
„U septembru ili oktobru počeće pregovori sa Kinom. Održani su preliminarni razgovori i dogovoreno je da u septembru ili oktobru počnu pregovori“, najavio je Milošević u razgovoru za Sputnjik.
