Ocenjujući da je Srbija podeljeno društvo u kome još ima onih koji veruju da je za dešavanja devedesetih — od građanskog rata koji je razorio SFRJ do agresije NATO-a na SRJ 1999, isključivo kriva Srbija — glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija dodao je da NATO jeste činjenica na Balkanu, ali mu, kako je rekao, ne ide više onako dobro kao nekada.
„Sada imaju problema i kod svoje kuće. Došli smo u situaciju da nas i dalje opkoljavaju oni koji su u padu i koji su dezorijentisani“, kaže Bilbija.
Tribina „Treba li Srbija da se boji NATO-a sa kojim sve više sarađuje“, trebalo bi da pruži odgovore na pitanje ima li Srbija, kako Bilbija kaže, dodatne razloge za strah od NATO-a.
„Čini mi se da je situacija sve bolja jer su naši neprijatelji u situaciji da se međusobno svađaju“, kaže on.
NATO je tema koja nas zaokuplja više od 30 godina, kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović, jer je NATO bio toliko angažovan, prvo na razbijanju SFRJ, a sada vrši pritisak na Srbiju da postane njegova članica.
„Mi smo pod pojačanim pritiskom NATO-a. Balkan sve više postaje prostor koji Amerika mora da obezbedi i očisti od ruskog uticaja, da bi imala leđa za dalji prodor ka Rusiji, uključujući i vojni. Ipak, želja da se Balkan inkorporira u evroatlantske organizacije nije tako ostvarljiva kao što se čini, a takođe, Srbija u celoj svojoj istoriji nikada nije bila članica nijednog vojnog saveza“, kaže Jovanović.
Nikada nije neka velika sila kontrolisala Balkan kao jedinstven geopolitički prostor, nastavlja Jovanović, a želju Amerike i NATO-a da to učine naziva iluzornom, jer postoje tradicionalni uticaji Rusije i Turske, a i Kina u poslednje vreme ima interesa na našem prostoru.
NATO treba da prihvati da Balkan nije moguće kontrolisati iz jednog centra, a kada bi Srbija proglasila trajnu vojnu neutralnost, to bi bio snažniji argument za status Srbije.
„Kada bismo neutralnost proglasili trajnom, lakše bismo mogli da se odupiremo navodnim prijateljskim argumentima da je naša najbolja šansa da uđemo u taj broj vazalizovanih zemalja i da dalju sudbinu prepustimo drugima. Oni da nas prihvate kao trajno vojno neutralne i trajnost bi umirivala bojazni da bismo mogli da se nagnemo na jednu stranu“, kaže Jovanović.
I nekadašnji načelnik Generalštaba general Branko Krga kaže da Srbija ne treba da se boji NATO-a, jer, kako kaže, Srbima kao narodu nije svojstveno da se plaše bilo koga.
Za razliku od 1999, kada je NATO izvršio agresiju na SRJ zbog svog kredibiliteta, sada nema oružanih incidenata koji bi mogli da posluže kao povod za intervenciju na Srbiju, ali tehnički, kaže Krga, opasnosti i dalje postoje:
„Čim su tolike oružane snage u okruženju, one mogu potencijalno da ugroze bezbednost zemlje, ali nema indikatora da ta neposredna opasnost postoji. Da bi se na duži period izbegla opasnost od tih snaga, treba nastaviti saradnju sa njima, izbegavanjem oružanih sukoba, razbijanjem stereotipa o Srbiji i unapređivanjem oružane sposobnosti“.
Krga se, kako kaže, zalaže i za obnovu civilne spoljne obaveštajne službe koja je nekada postojala u okviru Ministarstva spoljnih poslova (Služba za informisanje i dokumentaciju — SID).
Istoričar Srđa Trifković osvrnuo se na genezu NATO-a. Nastao je kao vojni savez kao odgovor na pretnju od SSSR-a nakon Drugog svetskog rata, u dubljem smislu ovaj vojni savez predstavlja kontinuitet talasokratske sile (vojnopomorske sile) koja opkoljava srce kopna.
NATO je zasnovan na apriornoj, geopolitički uslovljenoj rusofobiji, što potvrđuje sama činjenica da je alijansa opstala uprkos raspadu SSSR-a, kada je nestao razlog za njegovo postojanje.
„Mi ne možemo da se umilimo NATO-u zato što smo percipirani kao mali Rusi“, naglašava Trifković.
Za razliku od drugih govornika, Trifković smatra da stvari danas stoje lošije nego pre, zbog događaja u Ukrajini. SAD su prodrle u Ukrajinu, što je Rusiju nateralo da se povuče, zbog čega je i Srbija u lošijem geopolitičkom položaju, kaže Trifković.
Za razliku od Srbije, američka „duboka država“ u boljem je položaju nego u vreme Trampove inauguracije. Srbija ne treba da se plaši NATO-a, ali ovaj vojni savez treba trezveno da uzima kao vojnu pretnju, kaže on.
„Sve dok se nastavlja ka neupitnom evropskom putu, dotle se nećemo osloboditi natoovskog Damoklovog mača nad glavom. Da bi Srbija uspešno odgovorila brojnim izazovima, njen ostanak van NATO-a i van EU predstavlja bitan preduslov. Jer biti van domašaja Brisela nije dovoljna garancija opstanka Srbije sama po sebi, ali svakako jeste uslov njenog opstanka“, objašnjava Trifković.
Ne treba se plašiti NATO-a, ali trebalo bi ukalkulisati sve rizike, kaže Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, kao i buduće događaje oko NATO-a i unutar njega.
„Sve priče o tome su ispričane, vreme je demantovalo da bi zbog članstva u NATO dolazili investitori, da bi bio bolji ekonomski razvoj. To pokazuju i primeri iz okolnih zemalja, zato se celokupna argumentacija svela na kafanske doskočice — bolje da budemo za stolom nego na meniju“, kaže Proroković.
Moguće je da će NATO pokušati da anektira Srbiju, upozorava istoričar Aleksandar Raković, kao što je, kako kaže učinila sa Crnom Gorom — uprkos volji njenih građana. Sličan scenario može da očekuje i Makedonija, a potom i Republika Srpska i Srbija, kaže on.
„Podsetiću vas da je Slovačka imala referendum 1997. o priključenju NATO-a i da je taj referendum doživeo fijasko. Izašlo je ispod deset odsto glasača. Uprkos tome, 2004. je Slovačka nakon odluke u parlamentu uključena u NATO. Slično se dešavalo i sa Crnom Gorom“, kaže Raković.
Scenario za Makedoniju je da će ta država biti federalizovana po belgijskom modelu i da će promeniti ime u Centralnobalkanska republika, dok će u Republici Srpskoj ignorisati veto ovog entiteta i pozivati se na volju većine građana BiH.
„Radi se o imperijalnoj sili koja će po svaku cenu želeti da nametne svoje uslove i da okupira i Republiku Srpsku i Srbiju ukoliko je to potrebno. Ne treba da imamo iluzije da to ne može da se dogodi“, zaključuje Raković.
