Predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da će Kosovu najkasnije u martu biti odobrena vizna liberalizacija, kao i da će do tada biti završena transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova.
Radio-televizija Kosova prenela je da će Haradinaj o tim temama razgovarati sa predstavnicima EU tokom posete Briselu 18. decembra.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka iz Beograda za Sputnjik kaže da Haradinajeva najava o formiranju oružanih snaga Kosova predstavlja jasan politički pritisak pred nastavak razgovora sa Beogradom.
„Mislim da će Priština pokušati da osnivanje Zajednice srpskih opština poveže sa podrškom formiranju vojske. Takođe, formiranje vojske bi u njihovim očima bila kompenzacija za eventualne velike ustupke Beogradu. Međutim, ono što stoji na tom putu je dosadašnji čvrst stav srpske strane da neće podržati formiranje vojske Kosova ni u kom slučaju. Zato pretpostavljam da je reč o strategiji Haradinaja da upravo to pitanje formiranja vojske bude povezano sa nekim pitanjem koje je u interesu kako Beograda tako i Brisela“, ocenjuje Surlić.
Prema njegovim rečima, ovde je više reč o simbolima, a manje o suštini.
„Za Prištinu je simbolički važno da se to zove vojska, iako postojeće kosovske Bezbednosne snage već funkcionišu po principima vojske. Takođe, Kosovo nije u mogućnosti da ovom trenutku izdvaja veća sredstva za vojni budžet, a ni NATO-u nije u interesu da tamo postoji jaka vojska, budući da na taj način implicitno utiče na smanjenje uticaja i prisustva Alijanse na Kosovu. Kakav će biti odgovor Brisela kada je ovo u pitanju pre svega zavisi od interesa NATO zemalja, dok se Brisel pre svega fokusira na proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“, napominje Surlić.
Na pitanje koliko je realna kandidatura Kosova u Savetu Evrope, koju je Haradinaj takođe najavio, Surlić kaže da učlanjenje u SE zahteva duži vremenski period.
„Priština očekuje da će Srbija, nakon najavljenog sporazuma o normalizaciji odnosa, dati Kosovu podršku za članstvo u međunarodnim institucijama, uključujući i Savet Evrope, što bi moglo da znači da bi za dve godine eventualno uz pristanak Beograda, Priština mogla da da postane članica SE. Međutim, to ostaje otvoreno pitanje i sve zavisi od toga kako će izgledati taj finalni sporazum o normalizaciji odnosa“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Surlić dodaje da je pitanje šta je sve dosad zapravo učinjeno mimo podrške Srbije, kao i da li i bez saglasnosti Beograda Priština može da dobije članstvo u Savetu Evrope.
„Već smo imali primere da je uz podršku zapadnih prijatelja, koji već odavno stoje uz nezavisnost Kosova, Priština uspela da se učlani u mnoge međunarodne organizacije bez pristanka Srbije“, zaključuje Surlić za Sputnjik.
