Predstojeći izbori u pet opština biće jasan pokazatelj odnosa snaga u tim mestima, ali za Klačara oni nisu snažan indikator za beogradske, još manje za eventualne parlamentarne izbore.
„Mogu da budu i neka vrsta inicijalne kapisle ili najave da možda neke stranke koji nisu u prvom planu dobiju zamajac ukoliko naprave dobar rezultat“, kaže Klačar.
Sociolog Vladimir Vuletić ukazuje na, kako kaže, jedan interesantan manevar u Mionici, koji će pokazati da li kombinacija SPS–JS–SRS može da bude korisna i za izbore u Beogradu.
„To je ono što mi se čini da će biti možda najinteresantnije kad je reč o izborima u ovih nekoliko lokalnih zajednica“, kaže Vuletić.
Klačar dodaje da slična kombinacija u Beogradu ne bi bila toliko iznenađenje. On ukazuje da SPS nije toliko utemeljen u samom gradu Beogradu koliko je u nekim drugim delovima u Srbiji.
„S druge strane, takva vrsta koalicije znači da se mogu ’amortizovati‘ neke druge stranke koje mogu da budu mnogo veća šteta za SNS od ove koalicije. Koalicija SPS–JS–SRS faktički može da uzima sve glasove od centra do neke krajnje desnice, što znači da mogu da neutralizuju rezultat Dveri, DSS-a pa i Vuka Jeremića. Ali zaista mislim da će Ivica Dačić malo više da razmisli o takvoj koaliciji u Beogradu, imajući u vidu ipak da je on ministar spoljnih poslova, a da koalicija sa SRS traži da on objašnjava neke stvari i domaćoj i međunarodnoj javnosti“, kaže Klačar.
Govoreći o vanrednim parlamentarnim izborima, Klačar kaže da su oni mogući i da će SNS makar još jednom temeljno da preispita odluku.
„Maja Gojković je ostavila tu mogućnost rekavši da se nikada ne mogu predvideti okolnosti koje će da nastupe. I što je možda još važnije, ponašanje SNS-a od 2012. nam je uvek pokazatelj da su ti izbori na bilo kom nivou uvek mogući. Latentno prisustvo mogućih izbora je nešto što je manje-više karakteristika SNS-ove vladavine“, kaže Klačar.
On dodaje da čak i da ne budu raspisani, sam razgovor o izborima, stvaranje određene tenzije, nešto je što ide i te kako na ruku SNS. Klačar kaže da se odluka o izborima donosi u jako uskom krugu ljudi, te da su mnogi i u opoziciji i u vlasti uskraćeni za informacije.
„Opozicija je tako rastrzana između toga da li da se spremaju samo za beogradske izbore, što mogu da pokriju i logistički i infrastrukturno, ili se ide na celu republiku. Kombinatorika će biti potpuno drugačija ako budu i parlamentarni izbori. Sve je to jedno okruženje koje više odgovara SNS-u nego opoziciji, zato što naprednjaci onog momenta kad raspišu izbore, imajući u vidu svoju snagu i resurse, za 30 dana mogu apsolutno da urade sve što su toj kampanji zamislili. Opozicija takav ritam za tako kratko vreme zaista ne može da isprati“, kaže Klačar.
Pobedom na eventualnim parlamentarnim izborima SNS bi imao objedinjenu vlast do 2022. Dakle, imaju vlast na nivou predsednika Republike, vlast u Beogradu vlast u Republici, imaju vlast u pokrajini do 2021 godine i, kako kaže Klačar, imaju vlast u više od 90 odsto opština do 2022.
„To je zaista veliki izazov za bilo koju stranku pa i za SNS. S druge strane, pokazali bi da su i dalje dominantna stranka i smanjili šansu opozicije da se pregrupišu i da se u okviru opozicije izrodi neki novi lider“, kaže Klačar.
Na pitanje koliko atmosfera u Skupštini Srbije može biti okidač za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora Klačar kaže da iz ugla SNS-a najrazličitije stvari mogu da se iskoriste kao povod za izbore. On smatra i da je gotovo nemoguće setiti se zbog čega smo mi do sada izlazili na izbore 2014. ili 2016. Podseća i da i teorijski i praktično postoje razlozi kada se ide na vanredne izbore. Kada nemate većinu u parlamentu, ako imate komplikovanu koaliciju koja vam ne dozvoljava da upravljate državom ili imate neke krupne ekonomske socijalne i političke probleme u društvu.
„Situacija u parlamentu nije nešto što je dobar znak. Dakle, i tu postoji mnogo problema i sa jedne i sa druge strane. Logično govoreći, ako imate većinu u skupštini jako velika odgovornost je i na vama za kreiranje tog ambijenta. Ne možemo reći da je situacija u parlamentu gora nego što je bila u mnogim godinama iza nas, jer, ako bi smo to uzimali kao kriterijum za izbore, siguran sam da bismo mogli da ih imamo makar dva puta godišnje“, izjavio je Klačar.
On smatra da poruke koje se šalju kroz parlament nisu dobre zato što se ne dozvoljava da se razvije dijalog, koji može da bude zaista žustar, ali da bude u nekim okvirima koji mogu da se tolerišu.
„Svakako ne bi trebalo ovakvu situaciju koristiti za izbore. Pre bi trebalo ovakvu situaciju iskoristiti da se zaista jedan dijalog pokrene u parlamentu, da ta atmosfera možda bude relaksiranija i da se vodi ozbiljan politički dijalog“, kaže Klačar.
Prema rečima Vuletića, paradoksalno je, ali parlamentarni izbori sada bi najviše, teorijski gledano, koristili opoziciji. Njegov je utisak da Srbija i nema opoziciju, odnosno nema nikoga ko govori u ime opozicije.
„Već godinama tvrdim da je Srbiji potrebna jaka vlast ali i jaka opozicija koja bi imala 20-25 odsto podrške i sa kojom onda znate o čemu razgovarate, koja ima nekakvu svoju alternativnu politiku. Onda možete da kažete da je to opoziciona stranka. Bilo bi jako važno, između ostalog, da se što pre u Srbiji formira jedna struktura koja bi mogla da predstavlja svojevrsnu alternativu vlasti. S druge strane, jaka opozicija je pravi korektiv vlasti a ovo sada je neka politika koja meni više izgleda kao mogućnost da se vlast igra sa svim tim strankama. Ta situacija nije dobra za našu političku scenu“, kaže Vuletić.
