„Poglavlje 24 je lakše od Poglavlja 23. U Poglavlju 23 kasnimo sa nekim stvarima, jer radimo na pitanjima koja su najvažnija — a to su ustavne reforme“, saopštila je premijerka Ana Brnabić i dodala da je od proleća krenuo široki dijalog sa nevladinim organizacijama, tužiocima i sudijama i da sve to radi Ministarstvo pravde. Ustavne reforme su, kako je podsetila, uslov za Poglavlje 23 i osnov za sve što u tom poglavlju treba da se ostvari.
„Nadam se da ćemo prvi predlog tokom januara moći da pošaljemo Venecijanskoj komisiji“, navela je premijerka.
Još u fazi zagrevanja za novi ustav
Srpski ustav, kao i gotovo svi ustavi Evrope, konstatuje za Sputnjik profesor ustavnog prava Vladan Petrov i zamenik člana Venecijanske komisije iz Srbije, ne predviđaju pravnu obavezu da se bilo kom telu van sopstvene države, pa ni Venecijanskoj komisiji, šalje nacrt ili predlog za promenu ustava na nekakvo predhodno preispitivanje i potvrđivanje.
Međutim, pojašnjava taj profesor, pošto je Srbija članica Saveta Evrope, a Venecijanska komisija je savetodavno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope, sasvim je uobičajeno da se u jednoj fazi tekst koji je prednacrt ili nacrt ili deo ustava pošalje Venecijanskoj komisiji da bi ona dala svoje mišljenje i sugestije.
Venecijanska komisija, dodaje Petrov, ne izdaje nikakve naredbe i obavezna upustva i to što se njima šalje ne znači da su nadležni organi Srbije pravno dužni da postupe prema tim instrukcijama. Uostalom, dodaje on, slično je učinjeno i 2005, pre donošenja važećeg Ustava Srbije od 2006.
Javnost je o dosadašnjim radovima, ili bolje rečeno pripremama za promenu ustava, poprilično bila obaveštavana, podseća Petrov, jer je bilo više okruglih stolova i konferencija na kojima je bilo reči o tekstu koji se naziva Pravna analiza ustavnog okvira u pravosuđu.
„Taj tekst izradila su četvorica profesora ustavnog prava državnih pravnih fakulteta na čelu sa mojom malenkošću. Zatim, bilo je konsultativnih sastanaka nevladinih organizacija i ministarstva pravde“, kaže Petrov.
Međutim, ukazuje Petrov, Srbija se još ne nalazi ni u početnoj fazi promene ustava zato što postupak za promenu ustava nije pokrenut, a sve urađeno dosad — i slanje teksta Venecijanskoj komisiji — pripreme su za buduću promenu Ustava koja će, kako stvari najverovatnije stoje, uslediti u toku 2018.
Evropske integracije podrazumevaju promenu ustava u skladu sa određenim evropskim standardima, pre svega u domenu ljudskih prava, funkcionisanja sudstva i, kako kaže analitičar Dragomir Anđelković, taj proces ne podrazumeva celovitu promenu ustava već modifikaciju ustava kroz amandmane.
Ustavobranitelji i reformisti
„Na nama je da se, uz ono što podrazumevaju evropske integracije, odlučimo i za korekciju svega što spada u domen političkog sistema. Bilo je priča o smanjivanju broja poslanika, izboru predsednika u parlamentu, ili ćemo se pak ograničiti samo na ono što EU traži sukcesivno, kroz amandmane menjati ustav“, podseća Anđelković.
Moja teza je, jasan je profesor Vladan Petrov, da Ustav iz 2006. ne treba zameniti potpuno novim ustavom već da treba raditi parcijalne promene.
„Dakle, mislim da je prerano raditi na promeni načina izbora predsednika republike, jačanju ili slabljenju njegovih ovlašćenja, jačanju ovlašćenja vlade i tako dalje. Ne kažem da o tome ne treba razmišljati. Treba praviti ustavnu strategiju koja će u nekom trenutku da bude implementirana kroz odgovarajuće promene ustava“, podvlači Petrov.
Srbija u ovom trenutku i narednom period, dodaje Petrov, ima mnogo ozbiljnije stvari od onih koje se tiču promena samog teksta ustava čiji se značaj često predimenzionira i nažalost koristi u dnevnopolitičke svrhe.
„Nebitno je hoćemo li imati više ili manje poslanika, to je suviše mala ušteda. A kad se radi o izvršnoj vlasti, mislim da ima smisla ići na to da ili povećamo ovlašćenja predsednika, pa se on i dalje bira direktno ili da povećamo eventualno dodatna ovlašćenja predsednika vlade, a da se predsednik bira u parlamentu. Stvari treba raščistiti“, jasan je Anđelković koji odgovara na pitanje da li se eventualno razmatra i uvođenje kancelarskog sistema u Srbiju.
Ravnoteža zavisi od nečeg drugog
S druge strane, profesor Petrov sugeriše da se pokazalo da jak demokratski legitimitet predsednika republike može proizvesti različite predsednike, što zavisi od same ličnosti predsednika, od njegove političke, odnosno stranačke moći, od trenutnog odnosa snaga među vodećim političkim partijama.
„I tu se sa promenom ustava ništa značajnije neće promeniti. Nažalost, mi imamo dosta nisku ustavnu kulturu, koja i dalje u dobroj meri onemogućava da se ono što je u ustavu zapisano sprovede u praksi, u životu političkih institucija, i to je naš ključni problem. To je ključni problem svih mladih, tako da kažem, ustavnih demokratija“, ukazuje Petrov.
Srbija može da promeni ustav i kaže da će se predsednik republike birati u parlamentu, a predsednik vlade, odnosno vlada biće najači politički organ sa svim najznačajnijim ovlašćenjima, rezonuje on, ali će se time dobiti koncentracija vlasti u rukama tog predsednika vlade i vlade.
„Dakle, ravnoteža vlasti koja je neophodna da bi sistem trajno i stabilno funkcionisao, nije toliko rezultat ustavnih rešenja već mnogo više odnosa političkih snaga, kao i ovoga što sam rekao, dovoljno dobrog stepena ustavne i političke kulture“, zaključuje Petrov.
